Читај ми!

Почео сајам књига у Београду

Уз поруку да "Култура показује ко смо и позива да будемо оно што смо" песникиња Радмила Лазић отворила је 57. Међународни београдски сајам књига. У име почасног госта посетиоце је поздавила мађарска књижевница Ноеми Сечи. Под слоганом "Од А до Ш" представља се 800 учесника.

Песникиња Радмила Лазић и мађарска књижевница Ноеми Сечи отвориле су вечерас 57. Међународни сајам књига у Београду на коме учествује више од 800 излагача.

Више од 60 излагача је из иностранства, а посетиоце сајма очекују сусрети са бројним писцима земаља региона, као и из Мађарске која је гост овогодишњег сајма.

Песникиња Радмила Лазић рекла је на отварању да уметници и писци не траже да буду заштићени као бели медведи, али да то не значи да их треба држати на маргини друштва као нужно зло.

"Када нам се данас са високог места поручи да уметност мора бити патриотска намах се сетимо невеселе судбине песниковања, али и крвавих изведби у име патриотизма. Било какви и било чији захтеви и очекивања увек имају идеолошку позадину", рекла је она.

Песникиња је рекла да се држава односи маћехински према култури упркос чињеници да су књижевници најбољи представници Србије пред светом, за разлику од политичара за које је казала да су неуспешни у свом послу.

Према њеним речима, духовне вредности не могу се мерити тржишним успехом и профитом нити количином "патриотских крвних зрнаца, већ је њихова мерна јединица вечност".

"Једина продуктивна снага народа и заједница је духовна супстанца, а она се не одржава само чувањем граница већ очувањем духовних снага", рекла је Лазићева.

Лазић је указала и да захтеви и очекивања у погледу сврхе уметничког дела и намере уметника увек имају идеолошку позадину, али је додала да треба бити свестан да је уметност трајнија од државе и цивилизација и сваког владара.

На отварању сајма књига, Сечи је рекла да су српски писци посебно срећни јер и у својој земљи имају приступ бројним другим културама, а ту спада и мађарски као језик мањине која живи у Србији.

Према њеним речима, гости из Мађарске учинили су све да покажу многостраност те другачије али ипак блиске културе.

Гостовање на сајму је, како је рекла, њен први сусрет са српском књижевношћу, али је навела да је стицајем околности посебно заинтересована за литературу Милоша Црњанског, а нарочито за његово дело "Роман о Лондону" написано у емиграцији.

Коментаришући стање на тржишту књига, Сечи је рекла да се суочава посебно снажан енглески утицај, али да се против енглеског језика и мултикултурализма не треба борити.

"Морамо знати да поред енглеског који је неизбежан на наш идентитет утичу и други језици и ми доживљавамо оно што доживљава свет усред мање више униформисане масовне културе", рекла је мађарска књижевница.

Лазићева и Сечи су добитнице бројних националних и међународних књижевних признања. На свечаном отварању били су и министар културе и информисања Србије Братислав Петковић, мађарски амбасадор Оскар Никовиц, директор Народне библиотеке Дејан Ристић и бројни писци.

Београдски сајам књига је отворен до 28. октобра, сваког радног дана од 10 до 21, а поред најновије издавачке продукције организатори су најавили и бројне изложбе, дебате, трибине и друге пратеће програме.

број коментара 2 Пошаљи коментар
(четвртак, 25. окт 2012, 01:49) - Гутенберг [нерегистровани]

ех...

Слажем се да је скромно, а и скупо.

То за ћирилицу сам се и сам чудио, али ако обратите пажњу приметићете да латиницом углавном штампају издавачи који пласирају дела широј публици. Зашто? Па ево два разлога, а оба из шкртарења: прво, зато да би своје књиге лакше пласирали у Хрватску и Босну, чије сајмове и те како посећују и то о трошку једне штампе. Друго, ћирилица као писмо у штампи заузима више простора. Неком ће деловати занемарљиво, али на тираж од пар хиљада књига издавач ће вам одмеравати сваку страну.

А погледајте нека капитална издања, комплете познатих писаца, монографије, ипак је ћирилица нешто што таквом делу даје једну свечану ноту. Истина, поп-романи се доста више купују и читају и зато латиница подсвесно људима постаје примарно писмо..

(среда, 24. окт 2012, 19:37) - anonymous књишки мољац [нерегистровани]

Никад скромнији сајам


Ево шта је уочено на први поглед:
-мање излагача него претходних година,
-класична литература слабо заступљена,
-оскудна нова издања,
-већина аутора(жена)не би се смело ни назвати
писцима,јер су губиле време пишући петпарачке приче,које се никоме не смеју препоручити за читање(а на несрећу,маркетиншки се потенцирају)
-слабо има специјалиѕованих издања,
-врло мало има квалитетних,поучних књига за децу...
-радује што је неколико лепо уређених штандова приказало културу Косова и Метохије.
-најбољи утисак је оставила Српска православна црква са својим квалитетним књигама,
-невероватно је колико мало књига је у сред Србије штампано ЋИРИЛИЦОМ!
Узгред,и поред сајамског попуста,књиге су веома скупе с обзиром на наша мала примања.
Леп догађај је био што је легендарни Бора-чорба објавио друго изд.књиге "Шта је песник хтео да каже"и радо је потписивао обожаваоцима,који желе да сачувају сећање на "веселе седамдесете".
Кад се само присетим како је сајам књига тада изгледао...