Један аутор, једна слика - Владимир Величковић

Владимир Величковић је трагао за одговором који је то сегмент људске природе из које извире насиље. Говорио је да му боја не може помоћи у ономе што жели да каже. Ипак и призори стратишта, тумачи његовог опуса тврде, јесу вапај да се подсетимо која су места светлости у нама и другима.

"На овој изложби смо поставили идеју, односно тезу о томе да је у питању један ефекат феникса, да нам је живот дарован, односно способност васкрсења дарована управо због тога да бисмо се на неки начин кроз бројна рађања у једном тренутку родили као бића племенитости, разума и духа", каже Наташа Кристић, историчарка уметности.

Нетипично излагање једног великог формата, које је овде заживело од 2003., настало је ради приступа делу као сложеном ликовном поступку.

Академик Величковић у Модерној галерији претходно је излагао 1986.године дела из југословенског периода. Пре његове смрти 2019. била је у плану ретроспективна изложба.

"Жао ми је што то што смо имали намеру да направимо нисмо реализовали, али се надам да ће се после ове његове велике ретроспецтиве у Музеју савремене уметности, створити прилика да се у Ваљеву напарави нешто што неће бити ни у Музеју савремене", наводи Војислав Јовановић, доиректор Модерене галерије у Ваљеву.

Простор је прва преокупација Владимира Величковића. Фигура седма из ране фазе уметниковог ставаралаштва, из збирке САНУ, која је пред публиком у ваљевској Модерној галерији, постављена је на минималистичким основама. На примарном минимуму је и светлост. Доминирају ахроматски тонови, црни, сиви и бели. На месту страдања симболичког "јагњета Божијег", хроматски израз сведен је на црвену боју.