Достављачима посао цвета, зараде до 200 хиљада – али слику кваре скривени трошкови

На бициклу или мотору, по киши, снегу или врућини, они стижу на врата грађана кад су најпотребнији.

"Ја сам достављач који, генерално, воли динамичан посао, овај посао ми управо то пружа. Поред те динамичности, овај посао ми пружа и моменат флексибилног радног времена", каже достављач Александар Раца.

Иако се зову достављачи хране, кажу, у њиховим торбама се често нађе и много тога другог.

"Сатисфакција је за самог човека и за мене када можемо да помогнемо старијим особама са допремом одређених медикамената, личних ствари, кључева, пуњача, докумената, фасцикли. Све оно што обичан грађанин може да поручи, а да не мора да напушта своје просторије, ту смо ми да смањимо моменат ризика везано за заразу од ковида 19", истиче Раца.

Најављују се нове инвестиције

Да за достављаче има све више посла потврђују и најаве о новим инвестицијама једне од компанија, која ће 450 милиона евра уложити у јачање позиције на 20 тржишта међу којима је и Србија.

Генерални директор "Глово Србија" Бранимир Ђуровић каже да корона дефинитивно јесте катализатор који омогућава убрзано усвајање новог начина куповине од партнера, привредника, али и од стране корисника.

"Самим тим, пораст од када је кренуло ванредно стање до данас је преко 250 посто у пословању, не само Глово, него целокупног тржишта", наводи Ђуровић.

Међу достављачима су људи од 20 до 63 године, различитог образовања, а има и врхунских спортиста, посебно бициклиста.

Неки од њих стални посао заменили су бољим зарадама и флексибилним радним временом.

Слику кваре "прикривени трошкови"

У зависности од брзине и воље месечно могу да зараде и до 200 хиљада динара, али слику кваре, кажу, прикривени трошкови.

Раца каже да већина достављача ради са својим превозним средством, док је сам посао доставе у овом моменту и више него солидно плаћен за услове у Србији.

Тања Јакоби из Центра за истраживање јавних политика указује да они покривају велики број својих трошкова који стално запослени не морају.

"То значи да они немају здравствено осигурање, осим ако су осигурани преко неког другог, не иде им најчешће пензијски стаж уопште и ако се, на пример, повреде, и они остају код куће, немају никакву надокнаду за боловање, већ и то морају сами да надокнаде", објашњава Јакоби.

Још један проблем је паркирање. "Око соколово" вреба и њих, а сваку казну морају плате из свог џепа. Решењу тог питање надају се у скоријем времену.