Гогић: Препоруке Међународне кризне групе су списак лепих жеља, неки возови за КиМ су већ прошли

Огњен Гогић наводи да су препоруке Међународне кризне групе “списак лепих жеља”, као и да је питање колико могу да се спроведу.

“Извештај и анализа стања су јако добри и реални и служе томе да информишу доносиоце одлука у Европској унији”, додаје Гогић.

Једна од препорука укључује проналажење начина за потпуну примену ранијих споразума – посебно о управљању прелазима и међусобном признавању диплома, који су само делимично испуњени.

На питање да ли државе чланице ЕУ могу учинити свој утицај кредибилнијим ако наставе да предузимају кораке ка премошћавању сопствене поделе око статуса КиМ, Гогић сматра да је тај воз већ прошао.

“Да се сада вратимо на техничка питања и да се сада вратимо на споразуме који нису спроведени више од деценију. Мислим да то није уопште пут ка решењу и то заправо показује да нико нема идеју шта би било најделотворније”, наводи Гогић.

Указује да Међународна кризна група заговара приступ постепене и поступне изградње поверења.

“Да се вратимо на нека мање спорна питања, рецимо признавање диплома или управљање прелазима, јер је то у интересу обе стране – и Срба и Албанаца. Они мисле да ће на тај начин да се изгради поверење, па да се после на дневни ред ставе тежа питања, али мислим да тај приступ не може дати резултате – прошли су неки возови”, поручује Гогић.

Рециклирање старих идеја

У документу се наводи да “земље које тренутно не признају Косово требало би да сигнализирају да, уз потпуну нормализацију између Србије и Косова, неће стајати на путу признавању Косова, док би ЕУ у целини требало стално да понавља да будућност целог Западног Балкана лежи у Унији“. Гогић напомиње да је то рециклирање старих идеја.

“Идеја споразума о путу ка нормализацији, од пре скоро три године, јесте била да се за пет непризнавача у Европској унији створе услови да они признају КиМ или да макар њихово непризнавање не буде препрека за даље приступање Косова  Европској унији”, додао је Гогић.

Поручује да је “идеја тог документа била да Србија дефакто сигнализира да је спремна да прихвати чланство Косова у међународним институцијама и да прихвата његову афирмацију на међународном плану.”

“А да онда у светлу тога Шпанија, Грчка, Кипар, Румунија и Словачка ревидирају своје позиције према Косову. Како видимо, то је потрошена политика пре три године која није дала резултате”, додаје Гогић.

Када је реч о чланству у ЕУ, сматра да када би Брисел јасније показао овом региону да су капије чланства отворене, то би допринело решавању многих проблема.

“Мада и када видимо да постоји та перспектива, на примеру Албаније, Црне Горе и Северне Македоније, она није извесна у смислу ако испуните услове да ћете бити члан на крају, то ипак зависи од политичке воље”, наводи Гогић.

"Препоруке су само фластери, не могу дубински да реше проблеме"

Оцена је и да ЕУ треба да удвостручи напоре да се искористе предности ЕУ, посебно изгледи за приступање, како би се извршио притисак на Приштину да заштити мањину косовских Срба и обезбеди локалну аутономију, укључујући и оснивање заједнице општина са српском већином.

Гогић сматра да су то све идеје које су добродошле, као и да ће свако рећи да подржава такве ствари, али да је то далеко од реалности која постоји на терену.

“Ја бих ту издвојио анализу стања која је врло реална и утемељена, од тих препорука за које нису знали шта да кажу – како препоручити излазак из ове ситуације. Они у извештају описују однос који Куртијева влада има према српској заједници и то гашење српских институција, прогон српских институција са КиМ, говоре да се кириминализује испољавање националног идентитета Срба, криминализује критика косовске владе – то је све оно што смо видели у пракси”, наводи Гогић.

Ипак, када је реч о препорукама које се дају у извештају, сматра да су оне само фластери.

“То није нешто што може дубински да реши проблем, јер овде није само питање односа Приштине према српској заједници. Они говоре о томе како Курти заправо систематски урушава институције на Косову, да централизује власт и тиме нарушава и поделу власти и дерогира судску власт. Тако да су проблеми много дубљи и ова криза која се одвија на Косову се само продубљује”, објашњава Гогић.

Приступ штапа и шаргарепе

Говорећи о томе да ли ЕУ врши само начелан притисак на Приштину, а заправо толерише њене поступке, Гогић каже да ЕУ заправо примењује приступ штапа и шаргарепе.

“Са једне стране, увели су санкције Косову које се мање или више конзистентно примењују, али са друге стране нуде шаргарепу, односно наизглед пружају неке бенефите. Они и нама кажу – ако испуните реформе, добићете средства из Плана раста, али онда желе да верују да ако понуде неке фондове нпр. Косову, да ће то да наведе носиоце власти у Приштини да коригују понашање”, истиче Гогић.

Међутим, како каже, то у пракси не делује.

“Можда би деловало да је неко други на власти, што је својевремено и био случај, али са Куртијем то није приступ који даје резултате. Ни штап ни шаргарепа не функционишу, ни притисак, али ни додворавање”, поручује Гогић.

"И државе ЕУ које су признале Косово незадовољне политиком у Приштини"

На питање да ли је порука Међународне кризне групе усмерена делу Брисела који негира постојање непризнавача и који практично гура Приштину ка нечему што би био процес европских интеграција, без обзира на то што КиМ није држава, Гогић каже да Приштина не може бити кандидат за чланство у ЕУ.

“ЕУ је свесна чињенице која постоји од 2008. године, а то је да је једнострано проглашење независности Косова створило тензије и унутар саме Европске уније, пре свега због тих пет земаља које не признају Косово и као такво Косово је ограничено колико може да дође на европском путу. Рецимо, Косово не може бити кандидат за чланство у ЕУ, јер се та одлука доноси консезусом свих чланица, а то не постоји”, додаје Гогић.

Истиче да сада нису само спорне те државе које не признају независност, него и “државе које су признале Косово, али су веома незадовољне политиком коју воду Косово”.

Каже да препоруке Међународне кризне групе одражавају оно у шта желимо да верујемо и што је идеалан сценарио.

“А сам извештај и анализа стања показују реалну ситуацију”, закључује Гогић.

Цело гостовање Огњена Гогића у Јутањем програму РТС-а можете погледати у видеу на почетку текста.