Газдинства могу да остану без субвенција због паљења биљних остатака

У Независној асоцијацији пољопривредника Србије тврде да произвођачи који се професионално баве пољопривредом ретко спаљују биљне остатке, јер су свесни да се њиховим заоравањем смањује потреба за коришћењем вештачких ђубрива. А то значи и мање трошкове производње.

"То углавном пале људи који немају своју земљу, а имају код куће неку кокошку, свињу или другу животињу, па долазе да покупе оно што је остало после скидања усева. Они запале биљне остатке, јер им је лакше да виде где је то што је остало", каже Јовица Јакшић, председник Независне асоцијације пољопривредника Србије.

Због штете која се наноси и парцели која је намерно запаљена, али и евентуалним околним на које пожар може да се прошири, у овој асоцијацији оштро осуђују овакво понашање. Сматрају да је одлука ресорног министарства да стане на пут овој пракси добра, али не и начин на који су то најавили.

"Ми јесмо против тога да се пале биљни остаци, али сматрамо да је одлука о стављању у пасиван статус преурањена. Не може пољопривредник да одговара ако му је неко упалио њиву", објашњава Јакшић.

Уместо пасивног статуса, јачање пољочуварске службе

Произвођачи имају могућност да надлежнима пријаве подметнут пожар на њиховим парцелама.

"Ја лично немам сазнање да је било која моја парцела упаљена, што не значи да није. С друге стране, имамо сазнања да је, рецимо, у Алибунару у Јужном Банату, цео атар упаљен. Није то било појединачно паљење свих парцела, него је, вероватно, једна упаљена, а ветар је проширио ватру и све је изгорело. Да ли тамо сви пољопривредници треба да иду у пасиву и да остану без субвенција", пита Јакшић.

Пре стављања у пасиван статус газдинства, сматра, требало би предузети све мере како би се спречило нелегално спаљивање биљних остатака.

"Требало би да се више ангажује пољочуварска служба. Да пољочувари чешће обилазе њиве и да виде шта људи који немају парцеле раде у атару. Ако нема довољно људи, нека се повећа број запослених у тој служби. Тада ће бити јасно и онима који одлазе у поље и пале да ће бити кажњени", каже Јакшић.

Контрола спаљивања биљних остатака

У ресорном министарстрву кажу да су пољопривредни инспектори у претходном периоду контролисали 22 јединице локалне самоуправе у 56 катастарских општина. Овом акцијом обухваћено је око 580 хектара.

"У већини случајева утврђено је да сами пољопривредници пале жетвене остатке, настојећи да на брз начин припреме земљиште за сетву. Према сазнањима инспектора, постоје и случајеви подметнутих пожара, али се тај број не може прецизно утврдити, јер лица најчешће нису затечена на лицу места", наводе у Министарству пољопривреде.

Током контроле, објашњавају, проверава се да ли на парцели има трагова паљења – пепела, гарежи или несагореле сламе. Инспектори утврђују тачну катастарску парцелу, користе ГПС координате, сачињавају службену белешку о чињеничном стању и узимају изјаве од присутних лица, ако су затечена на лицу места.

"Посао пољопривредног инспектора изузетно је одговоран и ризичан. Прилаз парцелама на којима је ватра намерно потпаљена често представља опасност по здравље и живот инспектора, јер се пожар може проширити на велике површине. Осим ризика на терену, инспектори се понекад сусрећу и са непријатностима, увредама, па чак и претњама", додају из Министарства.

Циљ мера - заштита здравља земљишта и људи

Након спроведених контрола ресорно министарство додатно је појаснило одлуку о стављању газдинстава у пасиван статус.

"Министарство одлучно одбацује тврдње да се на било који начин “свети” пољопривредницима. Циљ свих мера које спроводимо јесте очување и одрживо коришћење пољопривредног земљишта, заштита здравља људи и очување животне средине", наводе из Министарства.

Спаљивање биљних остатака је прекршај који се кажњава у свим земљама Европске уније.

"На иницијативу пољопривредног инспектора, Управа за аграрна плаћања може утврдити пасиван статус пољопривредног газдинства, што значи да за време трајања тог статуса газдинство нема право на подстицајна средства. Ова мера се не примењује аутоматски, већ само након спроведеног поступка и на основу доказа са терена", истичу у ресорном министарству.

Пријава подметнутих пожара

Подсећају да произвођачи могу да спрече стављање у пасиван статус.

"Омогућили смо пољопривредницима да се добровољно јаве, пријаве пожар и исправе податке у еАграру – што је чин добре воље државе, а не одмазде. Министарство не гони никога без доказа. Располажемо ажурираним извештајима инспекције, а пасиван статус ће добити само оне парцеле за које се јасно утврди да су спаљене, а власник није ништа предузео да то пријави. Дакле, не кажњавамо сиромаштво, већ неодговорност”, каже проф. др Драган Гламочић, министар пољопривреде.

Осим репресивних мера, министарство континуирано ради на едукацији и подизању свести о штетности паљења биљних остатака. У сарадњи са пољопривредним саветодавним службама и локалним самоуправама, организују се кампање и трибине како би се пољопривредници упознали са последицама ове праксе по земљиште, биљни и животињски свет, као и по здравље људи.

Негативне последице спаљивања биљних остатака

Стручњаци кажу да је спаљивање биљних остатака лоша активност у пољопривреди која има више негативних последица.

Доктор Јовица Васин, из Института за ратарство и повртарство Нови Сад, института од националног значаја за Републику Србију, каже да се због високе температуре уништавају микроорганизми и виши организми у површинском слоју земљишта и да се ствара стерилна средина за дужи временски период.

"Такође, паљењем биљних остатака опада садржај органске материје у земљишту. Овај деградациони процес је присутан у нашим земљиштима већ дужи низ година због смањене примене органских ђубрива што је последица опадања сточног фонда, а спаљивањем биљних остатака је убрзан”, каже др Васин.

Смањење органске материје због паљења смањује могућност земљишта да задржава влагу приступачну биљкама. Током овог процеса ослобађа се и угљеник који одлази у атмосферу и утиче на ефекат стаклене баште.

"Једно од оправдања пољопривредника је да се паљењем биљних остатака уништавају патогени, корови и штеточине. Међутим, данашња класична и интегрална заштита биљака има довољан број мера са мањим трошковима, а које немају драстично негативне последице на агроекосистем као паљење биљних остатака”, објашнајва Васин.

После пожара земљиште може да се опоравља и годинама

Да би се земљиште опоравило након спаљивања биљних остатака потребно је време.

"Према речима колегинице Јелене Маринковић, микрофлора земљишта почиње да се обнавља око 60 дана након спаљивања биљних остатака. Време опоравка варира у зависности од интензитета пожара, влажности земљишта, климатских услова, типа земљишта и претходне и накнадне обраде земљишта. Може проћи годину дана и дуже да структура микробне заједнице достигне стање слично нетакнутом земљишту”, наводи Васин.

Опоравак је бржи код бактеријских заједница, док је за поврат диверзитета гљива и микроорганизама кључиних за разлагање биомасе потребно више времена.

Новчане казне за спаљивање биљних остатака крећу се од 5.000 динара за физичка, до чак милион динара за правна лица.

Мере кажњавања, кажу струшњаци, нису популарне, а и настају када је штета већ начињена. Такође, иако су присутне дуже време нису утицале на смањење појаве спаљивања биљних остатака. Зато би подизање свести произвођача и субвенције државе за набавку адекватне опреме за обраду земљишта имало бољи ефекат.