Спој пољопривреде и туризма добитна комбинација

Уколико би се пољопривреда и туризам прогласили за стратешке делатности, а Србија за регион без генетски модификованих производа, повећала би се производња квалитетне хране, сматрају у Одбору за село САНУ. Стручњаци верују и да би незагађена природа и пољопривредно земљиште, као и органски произведена храна, могли да буду добар мамац за домаће и стране туристе.

Генетски немодификована храна могла да буде наша шанса на светском тржишту, а спој туризма и пољопривреде добитна комбинација за Србију, тврде стручњаци. Предност Србије је и то што је више од 600.000 малих домаћинстава задржало традиционалан начин производње, потпуно природно.

"На пример, у ЕУ има 500 милиона потрошача, само 10 одсто од њих, то је 50 милиона потрошача који су одлучили да хоће да троше такву храну. Та храна тамо је скупља од 30 - 50 одсто и ето вам тржишта. Ако би се прогласила за стратешку делатност пољопривреда и у њу уложила 1,5 милијарда долара онда би одмах могла да удвостручи ту производњу самим тим и да удвостручи извоз", објашњава члан Одбора за село Српске академије наука и уметности Бранислав Гулан.

За сада се воће и поврће без пестицида узгаја на 8.000 хектара.

"Имамо више од 1.000 органских произвођача у Србији и они свакако имају потенцијал да развију еко туризам и здравствени туризам. Оно што је стварно потребно то је један систематичан рад на томе. Значи један план", каже Нада Мишковић из "Serbia Organika".

Воље да се искористе предности српске пољоприврде и здраве хране, ипак има и то баш кроз туризам. Србија је конкурисала за средства из европских фондова за развој сеоског туризма.

"Корисници ће бити првана и физичка лица, ради се о бесповратним средствима до 65 одсто износа где је максималне инвестиције до 300.000 евра, али кажем 2015. сигурно треба да посветимо постизању тих минимума стандарда да би могли да конкуришу за такав вид подршке", истиче начелник Одељења за рурални развој при Министартсву пољопривреде Драган Мирковић.

Од прошле године и држава поново помаже развој сеоског туризма. Издвојено је 20 милиона динара, за које могу, до 15. новембра, да конкуришу сви који су већ инвестирали у то да на најбољи начин прикажу српско село.

број коментара 5 Пошаљи коментар
(понедељак, 03. нов 2014, 17:45) - anonymous [нерегистровани]

Sramota

Dajte seljacim da zarade i da žive od poljoprivrede, mučenici rade i po 20 sati, mehanizacija zastarela, a vi im kao utehu dajete još jedan posao, licemerno ponašanje države.

(понедељак, 03. нов 2014, 12:58) - anonymous [нерегистровани]

Tako treba

Samo treba brzo krenuti i masovno, jer ni drugi neće čekati. Ljudi su preplašeni. Svaki dan čitamo o otrovnom voću, povrću, mesu itd.

(понедељак, 03. нов 2014, 12:36) - anonymous [нерегистровани]

Одличан прилог

Ово је одлична идеја, само да заживи. Килограм органског парадајза у ЕУ кошта око 5€! Ето нама лепе зараде. А ГМО нећемо ни да узимамо у обзир!

(понедељак, 03. нов 2014, 11:44) - grane [нерегистровани]

Prava stvar

Prava stvar je da se drzava najzad okrene poljoprivredi turizmu, ali i industriji koja se oslanja na poljoprivredu.Uposlili bi mnogo veci broj ljudi nego sto idemo po svetu i jurcamo za investitorom koji ce zaposliti 7o-80 radnika ,a dobiti milionski iznos evra kao podsticaj.

(понедељак, 03. нов 2014, 11:18) - anonymous [нерегистровани]

Ццц....

Која иронија, баш јуче прочитах да ћемо ускоро усвојити "Закон о генетски модификовавим организмима" због испуњавања услова за улазак у "Светску трговинску организацију", а шефица преговарачког тима за ЕУ Тања Мишчевић је баш недавно изјавила да је закон припремљен и усклађен са ЕУ и да треба да се нађе у процедури, а већ 2015. смеши му се да заживи. Све је ово наравно због захтева које захтева ЕУ, не би ли смо једног дана постали пуноправна чланица. Само чинимо себи штету и уместо да чувамо још оног мало вредног што имамо, ми то управо уништавамо и понашамо се као нечији робови.