Дачић: Свет данас изгледа другачије, остаје потреба унапређења сарадње

"Морам рећи да смо сви заједно успели, у духу солидарности и међусобног поверења, да очувамо стабилност у региону, упркос појединим изазовима који су се у последњем периоду јавили", навео је Дачић, који у Бањалуци присуствује неформалном састанку министара Процеса за сарадњу у Југоисточној Европи (ПСуЈИЕ).

Сматра неопходним да нагласи да приступање Европској унији остаје један од спољнополитичких приоритета Србије.

Истакао је да темпо приступања Србије Европској унији у великој мери зависи од дијалога Београда и Приштине, који се тренутно налази у кључној фази.

"Морам да напоменем да смо показали спремност на компромис и конструктивне предлоге, како би се дошло до обострано прихватљивог, одрживог и дуготрајног решења. Сматрам да је неопходно отворено разговарати и озбиљно размотрити сваку понуђену опцију, при чему је свакако најбоља опција она око које се сложе обе стране у дијалогу. Разумевање и подршка наших партнера, на овом изазовном путу, остаје од изузетног значаја", навео је Дачић.

Србија је, додао је, остала одлучно посвећена регионалној сарадњи, уз спремност да буде суштински укључена у отклањање препрека и неспоразума из прошлости, у циљу доласка до међусобног помирења.

"Подршка Србије регионалним иницијативама"

Дачић је рекао да се посвећеност Србије регионалној сарадњи огледа и кроз подршку успостављању нових регионалних иницијатива, попут Фонда за Западни Балкан, Регионалне канцеларије за сарадњу младих, Коморског инвестиционог форума и Транспортне заједнице.

"Србија наставља да, колико је то у њеној могућности, доприноси решавању отворених регионалних питања и других спорова, на тај начин делујући као предвидив и поуздан партнер у региону", поручио је министар.

Србија, напоменуо је, пружа недвосмислену подршку економској интеграцији у нашем региону, процесу дигитализације и инфраструктурног повезивања, као важних елемената за успех, као и започетим активностима на снижавању цене услуге роминга у региону.

"Дозволите ми да Босни и Херцеговини пожелим срећу и успех у председавању ПСуЈИЕ, као и да истакнем континуирану спремност Републике Србије да допринесе продубљивању сарадње, како би наш регион остао поднебље безбедности, стабилности и добросуседских односа, и постао регион заједничког бољитка", поручио је Дачић.

Подсетивши да је Србија до сада отворила 14 поглавља, од којих су два привремено затворена, Дачић је истакао да чланство у ЕУ Београд не посматра као циљ по себи, већ процес преговора види као покретачку снагу за спровођење коренитих реформи.

Изразивши наду да ће се динамика преговора убрзати, као и да ће у скоријој будућности бити отворена сва преговарачка поглавља за која су створени услови, Дачић је рекао да ће нам то омогућено да усредсређеношћу и залагањем искористимо оквирни рок за приступање до 2025.

"Позитивни помаци ка ЕУ упркос препрекама"

Шеф српске дипломатије приметио је да упркос препрекама на путу приступања ЕУ, током последњег периода су се јавили и позитивни помаци, попут председавања Бугарске Савету, која је настојала да питање Западног Балкана држи високо на дневном реду, као и објављивања Стратегије Европске комисије.

"Веродостојна перспектива проширења за Западни Балкан и појачано ангажовање ЕУ на Западном Балкану, у којој се 2025. година спомиње као могући датум за чланство Србије и Црне Горе у ЕУ", навео је Дачић.

Додао је да наставак процеса европских интеграција Србије, али и целог региона, охрабрује и то што је Аустрија, председавајући Савету ЕУ за другу половину ове године у приоритете председавања уврстила и питање безбедности у ЈИЕ.

У том контексту је, додао је, и остваривање конкретног напретка региона у европским интеграцијама.

Дачић је рекао да Србија очекује да ће и наредна председавања, укључујући Румунију као непосредног суседа, на својим агендама задржати тематику проширења, као једну од најуспешнијих политика ЕУ до данас, која, према нашим анализама, ни на који начин није у супротности са често спомињаном потребом реформе саме ЕУ.

"Истакао бих и резултате реформске агенде Владе Републике Србије, а посебно у домену економије. Спровођењем тешких и свеобухватних реформи остварена је фискална консолидација и макроекономска стабилност, што је довело до смањења нивоа јавног дуга, уз суфицит у буџету", навео је Дачић.

Уз све то, додао је, Србија је успела да оствари високи привредни раст, који ће, по прогнозама Европске комисије и светских финансијских институција, бити највиши у последњих десет година - чак 4,6 одсто.

Шеф српске дипломатије састао се раније данас у Бањалуци са председником и премијерком Републике Српске Милорадом Додиком и Жељком Цвијановић и поновио да Српска има подршку Србије.