Наставља се гранатирање у Луганску и Доњецку, САД и ЕУ осуђују Путинову одлуку и најављују санкције

Шеф дипломатије ЕУ Жозеп Борељ позвао је вечерас на хитан састанак Савета безбедности УН због, како је навео, кршења суверенитета и територијалног интегритета Украјине од стране Русије.

"Декрети председника Путина којима се наређују такозване мировне мисије у такозваним ДНР и ЛНР представљају још једну агресију против Украјине и њеног суверенитета и територијалног интегритета", поручио је Борељ на Твитеру.

Амерички председник Џозеф Бајден осудио је одлуку руског председника Владимира Путина да призна независност две самопроглашене републике на истоку Украјине, док је разговарао са светским лидерима.

Како се наводи у саопштењу Беле куће, Бајден је током разговора са украјинским председником Володимиром Зеленским снажно осудио одлуку Путина да призна независност самопроглашене Доњецке Народне Републике и Луганске Народне Републике.

Организација за европску безбедност и сарадњу навела је да је у периоду од 18. до 20. фебруара забележено више од 3.000 случајева кршења примирја у источној Украјини, објављено је на сајту ОЕБС-а.

Једнострани корак Русије је јасно кршење Споразума из Минска и тај корак неће остати без одговора, поручили су немачки канцелар Олаф Шолц, председник Француске Емануел Макрон и амерички председник Џозеф Бајден.

Шолц је разговарао са Бајденом и Макроном о заоштравању ситуације, након указа Владимира Путина.

Шолц, Макрон и Бајден исказали су солидарност са Украјином и похвалили досадашњу уздржану реакцију Украјине под председником Володимиром Зеленским.

Нагласили су да неће попустити у свом залагању за територијални интегритет и суверенитет Украјине.

Истовремено, како се наводи у саопштењу из Берлина, ангажоваће се у спречавању даље ескалације ситуације.

Владимир Путин је наредио Министарству одбране да пошаље руске мировне снаге у самопроглашене републике Доњецка и Луганска, преноси Ројтерс.

То се наводи у декрету који је објављен данас након што је Путин најавио да ће признати независност ових република.

Савет Европе осудио је вечерас одлуку Русије да призна Доњецк и Луганск, наводећи да је реч о повреди међународног права и Минских споразума.

"Признање такозваних 'народних република' Доњецк и Луганск од стране Руске Федерације кршење је међународног права и представља једнострано кршење Минских споразума, који остају једина основа за решење кризе у Донбасу", саопштила је генерална секретарка Савета Европе Марија Пејчиновић Бурић.

Русија се позива да повуче своју одлуку и да се уздржи од даљег погоршања ситуације.

Генерални секретар Уједињених нација Антонио Гутерес верује да је Русија нарушила територијални интегритет и суверенитет Украјине, тиме што је признала Луганск и Доњецк.

"Уједињене нације, у складу са релевантним резолуцијама Генералне скупштине, остају у потпуности посвећене суверенитету, независности и територијалном интегритету Украјине, унутар њених међународно признатих граница", навео је у саопштењу портпарол УН.

Земље Европске уније сагласиле су се да уведу ограничени пакет санкција Русији након што је Москва признала независност самопроглашених република Доњецка и Луганска, саопштио је вечерас холандски премијер Марк Руте.

"Сагласили смо се да уведемо ограничени пакет санкција, које ће бити усмерене на оне који су одговорни за ову одлуку", рекао је Руте у интервјуу за једну холандску телевизју.

Он је додао да се детаљи о овој одлуци очекују сутра, преноси Ројтерс.

Председник Француске Емануел Макрон затражио је хитно одржавање седнице Савета безбедности Уједињених нација.

Према саопштењу Јелисејске палате, он је осудио признање Доњецке и Луганске народне републике, навевши да је Путинова одлука једнострано кршење руских међународних обавеза и напад на територијални интегритет Украјине.

Бела кућа је саопштила да је очекивала да ће Русија признати независност Доњецка и Луганска, као и да је спремна да одмах одговори на тај акт Москве.

У саопштењу се наводи да ће одговор Вашингтона на потез председника Русије Владимира Путина бити посебан, додатни сет мера које ће бити уведене поред непосредних и оштрих санкција које су припремљене у координацији са савезницима у случају руске инвазије на Украјину, преноси Ројтерс.

"Настављамо непосредне консултације са својим савезницима, укључујући и Украјину, о наредним корацима и ескалацији ситуације са Русијом дуж границе са Украјином", наводи се у саопштењу и додаје да ће Бела кућа ускоро објавити сет мера поводом како се наводи, очигледног кршења међународних обавеза Русије.

Председник Бајден ће ускоро издати извршну наредбу којом ће бити забрањене нове инвестиције, трговина и финансирање од стране држављана САД у украјинске регионе тзв. ЛНР и ДНР", поручује се у саопштењу Беле куће.

Становници Доњецка изашли су на улице да прославе признање независности самопроглашених ДНР и ЛНР од стране Русије.

Како јавља агенција РИА Новости, они машу руским заставама и испаљују ватромете.

Премијер Пољске Матеуш Моравјецки назвао је одлуку Русије о признавању независности два региона под контролом проруских снага "актом агресије против Украјине" и рекао да би одмах требало увести санкције Москви.

"Одлука да се признају самопроглашене ''републике'' је коначно одбијање дијалога и флагрантно кршење међународног права. Ово је акт агресије на Украјину, на који се мора недвосмислено одговорити увођењем хитних санкција", написао је Моравјецки на Твитеру.

И литвански министар спољних послова Едгарс Ринкевичс позвао је вечерас Европску унију да хитно уведе санкције Русији.

Оценио је да је одлука Русије да призна самопроглашене ДНР и ЛНР "флагрантно кршење међународног права и територијалног интегритета Украјине".

Генерални секретар НАТО-a Јенс Столтенберг осудио је одлуку Русије да призна независност, како је рекао, "украјинских побуњених региона' и оптужио Москву да наставља да потпирује конфликт.

Столтенберг је оценио да Москва покушава да пронађе изговор како био "'још једном извршила инвазију на Украјину".

Оценио је да потез Москве додатно подрива суверенитет и територијални интегритет Украјине, крши Споразуме из Минска и нарушава напоре усмерене ка решавању сукоба.

Нагласио је да НАТО подржава суверенитет и територијални интегритет Украјине унутар њених међународно признатих граница.

Признавање самопроглашених република Доњецка и Луганска од стране руског председника Владимира Путина представља кршење међународног права, изјавио је британски премијер Борис Џонсон.

"Само што сам дошао на ову конференцију за штампу схватио сам да је Владимир Путин ефективно најавио да Русија признаје отцепљене републике Доњецка и Луганска. То је очигледно кршење међународног права и флагрантно кршење суверенитета и интегритета Украјине", рекао је Џонсон новинарима.

Оценио је да се тим чином одбацују процес и споразуми из Минска што је, како је рекао, "лош и веома мрачан знак".

Џонсон је најавио да ће данас разговарати са украјинским председником Володимиром Зеленском и да ће му понудити подршку Велике Британије, а на питање да ли је сада време за увођење санкција Русији, Џонсон је одговорио да ће "морати да сачека и види шта се десило у источној Украјини".

Украјински председник Володимир Зеленски је рекао да је разговарао са председником САД Џозефом Бајденом, након што је Русија одлучила да призна независност Доњецка и Луганска. Бела кућа је саопштила да је разговор двојице председника трајао 35 минута.

Зеленски је на Твитеру објавио и да планира да разговара и са британским премијером Борисом Џонсоном, као и да почиње састанак украјинског Савета за националну безбедност и одбрану.

Председница Европске комисије и председник Европског савета осудили су признање независности области Доњецка и Луганска од стране Русије.

Урсула фон дер Лајен и Шарл Мишел најавили су "снажан одговор ЕУ и њених партнера".

"Признање двеју сепаратсистичких територија у Украјини је очигледно кришење међународног права, територијалног интегритета и Договора из Минска. ЕУ и њени партнери ће реаговати јединствено, снажно и одлучно у солидарности са Украјином", поручили су највиши званичници ЕУ.

Најавили су да ће Унија реаговати санкцијама "против умешаних у овај незаконит чин".

Они су, како се додаје у саопштењу, још једном поновили непоколебљиву подршку ЕУ украјинској независности, суверенитету и територијалном интегритету унутар њених међународно признатих граница.

Подсећа да је Русији било обећано да се НАТО неће ширити, а да се дешава управо супротно - "недавно смо видели пет таласа ширења НАТО-а".

Навео је и да је 2000. питао Била Клинтона о могућем пријему Русије у НАТО и да је његова рекција била "веома суздржана".

"Америци не треба тако велика држава у НАТО-у, као што је Русија", рекао је Путин.

Владимир Путин је рекао да је Русија увек имала отворену сарадњу са Украјином, али се и пожалио на начин на који су се тамошњи лидери опходили према Москви.

Оптужио је Украјину да је у прошлости крала гас и да је уцењивала Русију тим енергентом.

Путин се пожалио и на пораст, како је рекао, неонацизма у Украјини и рекао да су власти у Кијеву заражене вирусом национализма и корупције.

Украјина није успела да успостави стабилну власт и зато је морала да се ослања на стране државе, попут Сједињених Држава, рекао је Путин.

Руски председник Владимир Путин је на почетку обраћања нацији рекао да је Украјина део руске историје, а источну Украјину је назвао "древном руском земљом".

Модерну Украјину створила је комунистичка Русија, рекао је Путин.

Недалеко од канцеларије самопроглашене Луганске Народне Републике (ЛНР), у заједничком Центру за координацију и контролу прекида ватре у центру Луганска, данас је одјекнула експлозија, јавља Тас.

Из канцеларије ЛНР је саопштено да је у току истрага о том инциденту.

Кремљ је саопштио да је Владимир Путин информисао француског председника Емануела Макрона и немачког канцелара Олафа Шолца о исходу састанка Савета за безбедност.

Путин им је рекао да ће ускоро потписати декрет о признању независности региона на истоку Украјине, јавља Тас.

Макрон и Шолц су изразили незадовољство због такве одлуке, али су рекли Путину да су спремни да остану у контакту, јавља РИА Новости, позивајући се на Кремљ.

Из Шолцевог кабинета је претходно саопштено да немачки канцелар осуђује планове о признању Доњецка и Луганска, као и да би то било једнострано кршење споразума из Минска.

Макрон је сазвао састанак Савета за националну безбедност, како би га информисао о последњим дешавањима.

Шеф европске дипломатије Жозеп Борељ каже да је са забринутошћу пратио састанак руског Савета за безбедност и позвао Владимира Путина да не призна независност Луганска и Доњецка.

У случају да до тога ипак дође, Европска унија ће оштро реаговати, поручио је Борељ, додајући да ће он сам предложити министрима држава чланица да уведу санкције. 

"Безбедност Украјине ја наша безбедност", рекао је шеф европске дипломатије.

Председник Русије Владимир Путин ускоро ће се обратити јавности, јављају руски медији, без прецизирања када ће се то тачно десити.

Очекује се да саопшти да ли је донео одлуку о признању независности Луганске и Доњецке народне републике.

Европска унија је увела санкције за пет особа које се доводе у везу са парламентарним изборима који су одржани на Криму 2021. године.

Реч је о посланицима руске Думе, изабраним да представљају Крим и град Севастопољ, а санкционисани су и председник и заменик председника изборне комисије Севастопоља, наводи се у саопштењу ЕУ.

Досад је Европска унија, када је реч о територијалном интегритету Украјине, увела санкције за 193 особе и 48 ентитета.

Њима је замрзнута имовина у иностранству и подлежу забрани путовања, на основу које не могу да уђу у државе ЕУ, нити да пролазе кроз њих.

Данас после подне неколико детонације је одјекнуло у центру града Доњецка, који је под контролом проруских снага, рекао је очевидац за Ројтерс.

Није познато порекло експлозија.

Украјински министар спољних послова Дмитро Кулеба демантовао је руске извештаје о, како је рекао, наводном украјинском нападу.

"Не. Украјина није напала ни Доњецк, ни Луганск, није слала ни диверзанте, ни оклопна возила преко руске границе, гранатирала руску територију, гранатирала руски гранични прелаз, вршила акте саботаже", објавио је Кулеба на Твитеру, преноси Укринформ.

Украјински шеф дипломатије такође је додао да Украјина не планира такве акције.

Раније је украјинско Министарство унутрашњих послова негирало изјаву руске Федералне службе безбедности (ФСБ) о гранатирању руског граничног пункта у Ростовској области.

Кулеба је данас затражио и да се одржи седница Савета безбедности Уједињених нација.

Шефови дипломатија Русије и Француске Сергеј Лавров и Жан Ив ле Дријан разговарали су телефоном и договорили да се састану 25. фебруара, саопштило је француско министарство.

Састанак ће се одржати само ако до тог тренутка не дође до руске инвазије, наводе у Паризу.

Министарство спољних послова Француске је навело и да је Ле Дријан рекао Лаврову да је хитно потребан трилатерални састанак, као и да је Европа отворена за дијалог.

Шеф Руске Федералне службе безбедности Александер Бортников рекао је да је све гора ситуација у Доњецку и Луганску, као и да је 70.000 људи већ пребегло у Русију.

Рекао је и да су руски граничари у сарадњи са Министарством одбране елиминисали две украјинске субверзивне групе на граници са Русијом, а један диверзант је ухапшен.

"Две украјинске субверзивне војне групе су протекле ноћи кренуле ка граници са Русијом у Луганску област и из правца Мариупоља", рекао је Бортников, пренео је Тас.

"Обе субверзивне групе су елиминисане у сукобима са нашим граничарима уз подршку руског Министарства одбране. Један од украјинских војника је заробљен", рекао је директор ФСБ-а.

Руски министар одбране Сергеј Шојгу каже да је ситуација са Украјином јако напета и изузетно опасна, као и да је Украјина груписала велике снаге код источних региона.

Оптужио је Кијев за гранатирање Луганска и Доњецка и навео да многи становници немају ни гас, ни воду. 

Истакао је и да је Русија примила к знању изјаву Володимира Зеленског о враћању Украјини статуса нуклеарне силе, додајући да Украјина има веће нуклеарне способности од Ирана и Северне Кореје.

Аустријски канцелар Карл Нехамер рекао је да би санкције ЕУ, у случају руске инвазије на Украјину, погодиле и Северни ток 2, односно да не би било дато одобрење за гасовод, који иде до Берлина.

Гасовод је изграђен, али да би ушао у функцију потребно је да добије одобрење Немачке и европског регулатора.

Председник Русије Владимир Путин рекао је свом Савету за безбедност да је потребно да размотре захтеве за признање независности Доњецке и Луганске народне републике, које су упутили лидери тих области.

Путин је на састанку, који је преношен на телевизији, рекао и да би опасност по Русију значајно порасла у случају да Украјина уђе у НАТО. Навео је и да уверавања запада да Украјина неће ускоро постати чланица Алијансе не значе ништа, јер она у сваком случају још не испуњава услове за то.

Руски председник је рекао и да му је Емануел Макрон рекао да је дошло до промене у Вашингтону, када је реч о захтевима Русије за безбедносне гаранције, али да не зна о којим ставкама је реч.

Макрон је, према Путиновим речима, рекао и да је украјинско вођство спремно да имплементира споразуме из Минска и да ради на неким новим решењима за одржавање избора у Луганску и Доњецку.

Међутим, специјални изасланик за Украјину Дмитри Козак, рекао је да, како ствари сада стоје, не верује да ће Кијев имплементирати мировне споразуме.

Руски војници и граничари спречили су диверзантско-извиђачку групу да наруши државну границу Русије са територије Украјине, саопштили су представници Јужног војног округа.

Наводи се да су током окршаја два војна возила Оружаних снага Украјине ушла на територију Русије како би евакуисала диверзанте.

Оба транспортера су погођена, пренела је агенција РИА Новости. У окршају је погинуло пет чланова диверзантско-извиђачке групе, док међу руским војницима није било жртава.

Председник Србије Александар Вучић разговараће са француским председником Емануелом Макроном о криза на истоку Европе и ситуација на западном Балкану.

Украјина не види да се руске снаге повлаче са положаја у близини границе с Украјином и њихов укупни број је 147.000, рекао је украјински министар одбране Олексиј Резников.

"Посматрамо руске јединице, данас је 127.000 људи у оквиру копнене компоненте, а заједно с морнарицом и авијацијом 147.000", прецизирао је Резников, како наводи Си-Ен-Ен.

Он је изјавио да украјинска страна не види да се руске трупе повлаче, да се број војника смањује, зато што "јединице могу брзо могу да се врате на претходне положаје или пребачене на друго подручје".

Председник Белорусије Александар Лукашенко рекао је да је спреман да први крене у рат ако буде потребно да се заштити отаџбина.

Он је ситуацију у Европи назвао "ратнохушкачком психозом", а Белорусија је, како је рекао, у епицентру ових догађаја, преноси Интерфакс.

Лукашенка је објаснио да је током заједничких војних вежби Русије и Белорусије покушао да дочара новинарима колико је рат ужасан и до каквих ужаса може да доведе.

Савет ЕУ усвојио је предлог Европске комисије о хитној макрофинансијској помоћ од 1,2 милијарде евра у облику зајмова за подстицање стабилности у Украјини.

"Пакет је намењен да пружи брзу подршку у ситуацији акутне кризе и да ојача отпорност Украјине", наводе у Савету ЕУ.

У Бриселу оцењују да је ЕУ убрзала економску помоћ зато што тренутне геополитичке тензије штетно утичу на економску и финансијску стабилност Украјине.

Ова хитна макрофинансијска помоћ ће трајати 12 месеци и састојаће се од две исплате.

Шеф дипломатије ЕУ, Жосеп Борељ, каже да је ЕУ спремила снакције у случају даље ескалације украјинске кризе, али да се ради на томе да до тог критичног тренутка не дође.

"Сазваћу ванредни састанак Савета министара за спољне послове ЕУ и представићу санкције када за то дође тренутак. Савет је тај који доноси ову одлуку на мој предлог. Ми смо спремни да то урадимо када дође тренутак и надам се, а радимо на томе да тренутак не дође", каже шеф дипоматије ЕУ Борељ.

"Састанци на врху, на нивоу лидера, на нивоу министара, у било ком формату, на који год начин да се разговара и седи за столом и покушава избећи рат, то је оно што је преко потребно", рекао је Борељ, уочи састанка шефова дипломатија ЕУ.

Амерички председник Џо Бајден пристао је "у принципу" да одржи самит са руским председником Владимиром Путином на којем би се разговарало о кризи око Украјине.

Преговори које је предложила Француска биће одржани само ако Русија не изврши инвазију на свог суседа, саопштила је Бела кућа. 

Председник САД Џозеф Бајден разговарао је данас са председником Француске Емануелом Макроном, саопштила је Бела кућа у тренутку када Запад страхује да Русија планира да изврши инвазију на Украјину, што Москва пориче.

Бајден и Макрон су разговарали о текућим дипломатским активностима и напорима за одвраћање руског нагомилавања војске у близини Украјине, додала је Бела кућа.

Макрон је раније разговарао са председником Русије Владимиром Путином, са којим се сложио да је неопходно дати предност дипломатском решењу за актуелну кризу, пренео је Ројтерс. Макрон се одвојено чуо и са председником Украјине Володимиром Зеленским.