Војнодипломатски клинч Кине и Вијетнама

Ескалација политичких и војних тензија у Јужном кинеском мору између Кине и Вијетнама. Обалска стража и војне снаге двеју земаља супротставиле су се у осетљивим маневрима у спорним водама у близини Параселских острва, јачајући страхове од оружаног сукоба.

У престоници Мјанмара Јангуну одржан је састанак лидера земаља Асоцијације земаља југоисточне Азије (АСЕАН), који се налази у жижи интересовања медија у читавом Азијско-пацифичком региону због инцидената који су се последњих дана догодили у Јужном кинеском мору између кинеских и вијетнамских, односно кинеских и филипинских власти, компанија и рибара.

Почетком маја велика кинеска нафтна платформа вредна око милијарду долара дотегљена је и постављена у део Јужног кинеског мора у близини Параселских острва на који право полаже Вијетнам.

Платформу је пратило неколико десетина кинеских бродова међу којима и војни, а вијетнамска обалска стража покушала је да заустави радове на платформи шаљући сопствене патролне чамце да је пресретну.

Војнополитички коментатори у Азији сматрају да је Вијетнам, скупа са Филипинима, на састанку у Јангуну покушао да издејствује колективну осуду Кине, али су се лидери АСЕАНА у заједничком саопштењу издатом по завршетку састанка уздржали од критике према тој земљи, за већину њих, најважнијем трговачком партнеру.

Ипак, они су у званичном тексту саопштења, уз позив свим странама на уздржавање од акција које би могле да допринесу ескалацији тензија у спорним водама, у више наврата, и позвали на јединство и чвршћу међусобну сарадњу земаља региона, што се може протумачити и као израз растуће свести о потреби за заједничким деловањем ради одупирања војнополитичком утицају Кине у региону.

Истовремено, неколико стотина грађана окупило се у четворомилионској престоници Вијетнама Ханоју, где су изразили незадовољство услед догађаја у Јужном кинеском мору где је протеклих дана у маневрисању снага вијетнамске и кинеске обалске страже и морнарице дошло до више судара између супротстављеног бродовља и ниских прелета кинеских војних авиона.

На састанку у Јангуну премијер Вијетнама Нгујен Тан Дунг окарактерисао је постављање кинеске нафтне платформе и покрете кинеске армије као "изразито опасне радње које директно угрожавају мир, стабилност и безбедност поморског саобраћаја" у региону.

Такође, вијетнамски министар спољних послова Пам Бин Мин уложио је протест кинеском Министарству иностраних послова и изјавио да ће се његова земља заложити за мирно решење територијалног спора у Јужном кинеском мору, али и да ће предузети "све потребне и одговарајуће мере за заштиту својих права и легитимних интереса".

Дугогодишње спорење Кине и Вијетнама

Јужно кинеско море захвата огромно пространство између Тајвана и кинеске обале на северу, Вијетнама на западу, Филипина на истоку, и острва Борнео на југу, које међусобно деле Малезија, Индонезија и Султанат Брунеји.

Кроз то стратешки важно подручје пролазе теретни бродови који носе сировине и производе за потребе таквих гиганата светске економије као што су Кина, Јапан, Јужна Кореја, Тајван и други.

Народна Република Кина, јављају медији у Азији, полаже право на чак 70 посто тог пространства, укључујући ту и воде које се налазе хиљадама километара од њене обале, а надомак земаља као што су Вијетнам, Филипини и Брунеји.

Параселска острва потпала су под кинеску контролу након оружаног инцидента 1974. године у којем су се сукобиле кинеска морнарица и поморске снаге капиталистичког Јужног Вијетнама, који је уживао војнополитичку подршку Сједињених Држава.

Након те размене ватре Кина је у целини присвојила овај архипелаг чији је један део до тада био под вијетнамском контролом.

Вијетнамски комунистички родољуби током ослободилачке борбе против француских колонијалних власти и америчких окупационих снага од краја Другог светског рата до половине седамдесетих година уживали су одређену подршку кинеског руководства због идеолошких сличности и чињенице да се најмногољуднија земља света и сама осећала угроженом. Наиме, Сједињене Државе су на Корејском полуострву, Тајвану и у југоисточној Азији настојале да сузбију ширење комунизма, ограниче совјетску моћ и, геостратешки, ставе Кину у обруч.

Ипак, та подршка Кине није била сасвим искрена и безрезервна, јер су у Пекингу осећали да је вијетнамски режим под великим утицајем Москве, са којом се Кина након Стаљинове смрти идеолошки разишла, и са којом је чак имала и неколико мањих пограничних сукоба.

Када су комунистичке снаге из Северног Вијетнама и њихове присталице на југу, углавном из редова руралне популације, 1975. заузели престоницу америчког марионетског режима у Сајгону и ујединили земљу, њихова нова влада поднела је захтев Кини да се Параселска острва врате под вијетнамски суверенитет.

Кина и Вијетнам, као Малезија, Филипини и султанат Брунеј, споре се и око појединих делова архипелага Спратли чија је површина над водом изизетно мала, али који је врло разуђен па се простире на укупно 425.000 квадратних километара акваторије, што страни која га држи у свом поседу омогућава контролу огромног морског пространства, најважнијих светских пловних путева и огромних количина природних ресурса као што су нафта, гас и риба.

И око ових острва, 1988. године, дошло је до оружаног инцидента између Кине и Вијетнама у којем је погинуло више од 60 вијетнамских морнара.

Поред тога, након краха америчке окупације Вијетнама, ова сиромашна југоисточна земља од 60 милиона становника сукобила се са Кином и због интервенције у суседној Камбоџи, где је тада, у јеку бруталног грађанског рата, владао злочиначки режим Пола Пота.

Његови "Црвени Кмери" по идеолошком опредељењу били су маоисти, а Пол Пот је, у својој утопијској и параноичној визији Камбоџе као идеалног бескласног друштва у којем читаво становништво заједнички обрађује пиринчана поља и у којем нема места за наставнике, уметнике и друге интелектуалце, сањао и о повратку територија у делти реке Меконг које су до позног средњег века припадале народу Кмера, али су сада биле у вијетнамским рукама.

Зато су "Црвени Кмери" крајем седамдесетих извршили неколико артиљеријских напада преко границе и пешадијских упада на југ Вијетнама што је изазвало снажну противреакцију, односно инвазију вијетнамских снага и окупацију Камбоџе.

Вијетнамски продор у Камбоџу расрдио је Потове савезнике у Пекингу, па су кинеске трупе засуле гранатама погранични појас на северу Вијетнама у знак одмазде за ту интервенцију.

Отуд, односи Вијетнама и Кине већ више деценија су врло сложени, па се може сматрати да најнови инциденти у Јужном кинеском мору нису изненађање.

Они представљају најновију страницу у причи о расту кинеске поморске моћи која се све више пројектује у морска пространства даље од њених обала, а коју подупиру њен нарасли економски и политички утицај у региону југоисточне Азије.

Настојање Кине да оствари контролу над ресурсима у Јужном кинеском мору, укључујући ту и области које се налазе на свега неколико стотина километара од обала Вијетнама или Филипина на неки начин, међутим, гура те економски мање развијене и војно слабије земље у загрљај Сједињених Америчких Држава.

Тако се у Вијетнаму, упркос тужним сећањима на стравично разарање које је земља претрпела током америчке окупације, већ близу десет година разматра могућност о изнајмљивању поморске базе у граду Дананг у средишту земље на коришћење америчкој морнарици, као врста гаранције за безбедност у геостратешком гамбиту са Кином у Јужном кинеском мору.

број коментара 14 Пошаљи коментар
(среда, 14. мај 2014, 22:20) - anonymous [нерегистровани]

Kina i USA

2010 godine Kina je imala 866 Miliarde US-Dolara duga a to je 18,2% bruto drustvenog proizvoda
iste godine USA su imale 13,8 Biliona ili 94,3% bruto drustvenog proizvoda.
Toliko o spoljnom dugu.

(среда, 14. мај 2014, 16:13) - anonymous [нерегистровани]

@ @Kina jeste

usa jeste najveca ekonomska sila kao i vojna sila u vidu novcane mase, samo nemoj zaboraviti da na primer stanovnistvo i vojska amerike daleko vece plate imaju od kineza, isto tako su im svi proizvodi, tehnika,vojna tehnika,oruzje i sve ostalo daleko skuplje nego u kini tako da kada se pogleda realnost ekonomske mase, kina jeste i ekonomski i vojno jaca od usa, a to isto vazi i za rusiju i njenu armiju. u rusiji ruski borbeni avion kosta puno manje nego americki pa tako mozete za jedan americki lovac kupiti nekoliko ruskih migova ili suhoja koji u najmanju ruku trebaju vise da kostaju jer su bolji. to isto vazi i za ostalu privredu.

(среда, 14. мај 2014, 14:38) - anonymous [нерегистровани]

fer play

Ako Kina ovako nastavi,postace gora od Nato pakta.Bilo bi fer play da plate neki deo Vijetnamcima i svi ce biti zadovoljni.Nije posteno da tek tako silom oduzmu Vijetnamcima sve i to na samo par stotina km od Vijetnamske obale.A nije fer ni polivanje vodom iz vodenih topova vijetnamske brodice.
Neka daju Vijetnamcima neki deo novca,najmanje 10%,a najvise 50% i problem resen,i Vijetnam ce tada morati da ucuti!!!

(среда, 14. мај 2014, 14:29) - anonymous [нерегистровани]

@Kina jeste

 Amerika jeste najveća ekonomija sveta i to je činjenica. još joj ne dati niti mesto u prvih deset -- pa to je zaista vic i ništa drugo. ovako stoje stvari što se tiče jačine prve dve ekonomije:

SAD: 16,2 biliona dolara

Kina: 8,4 biliona dolara

ovo nije špekulacija, ovo je činjenica. a kako ćeš te činjenice da interpretiraš, to je druga stva. uz to, i kineski javni dug je ogroman.

(среда, 14. мај 2014, 13:57) - anonymous [нерегистровани]

Kina jeste

Kina jeste najveca ekonomska sila vec nmogo godina, dok glavni Americki mediji kao sto je Finacial times pisu da Kina postaje broj jedan u svetu iduce nedelje. Problem je zasto ljudi misle da je Amerika i blizu prvih 50, nije mi jasno, U dugovima je do guse, izgubila je proizvodnju, zivi samo od stampanja para, jedino prezivljava od ratova i uterivanja dolara. Ne bi trebala da bude ni blizu prvih 10.

(среда, 14. мај 2014, 13:47) - anonymous [нерегистровани]

dd

ne bi valjalo za Kinu da bude okružena neprijateljima. Japan i Indija su joj već neprijatelji, Vijetnam, Filipini i Malezija su na putu da to postanu, a možda jedna u nizu zemalja postane i Južna Koreja. Kinezi moraju biti mudri jer ako ostanu sami u regionu, okruženi neprijateljima, to bi suštinski ugrozilo njenu poziciju i rast. razumem da su Kinezima potrebne sirovine, ali pre svega moraju da budu mudri i pronađu kompromise sa susedima.

(среда, 14. мај 2014, 13:33) - anonymous [нерегистровани]

@interesantno

Kina nije najveca Ekonomska Sila..ne pisi proizvoljno...najveca Ekonomska Sila je Amerika ,druga je Kina treca Nemacka...a ruku na Srce nisu ni kinezi tako mroljubivi i oni stalno cackaju u posledne vreme oko Japana,Tajvana,Vietnama itd..

(среда, 14. мај 2014, 13:29) - Јабре [нерегистровани]

re interesantno

Или можда је Вијетнам који сарађује са Филипинима, америчком колонијом, одлучио да буде Украине за Кину, Америка покушава да увуче Кину и Русију у ратове да би зауставила њихов економски и војни раст.

(среда, 14. мај 2014, 12:59) - Potomak [нерегистровани]

Re Interesantno

Interesantno je samo Vase nepoznavanje stvari. Nikom Kina nista ne otima, to su vekovne borbe, onda za teritorijama danas za energetskim resursima, sto se ponovo svodi na teritorije. Sukobi Kine i Vijetnama su visevekovni jre Kina takva kakva je(ogromna) prirodno zeli da se spusti na jug, naravno, Vijetnam se brani, isto vazi i za druge zemlje. Milsite li da Ameuka brani Filipine jer ih voli i brani demokratiju, "brani" ih jer ona hoce filiinsku naftu i gas kao uostalom i od drugih zemalja. Sta je Japan radio u Kini, Koreji itd od pocetka 30tih, pa sve do kapitulacije.

(среда, 14. мај 2014, 12:35) - Sarajevo [нерегистровани]

"pomoc"

Krajnji kineskl cilj je Amerika.