Нобел за књижевност за Алис Манро

Канађанка Алис Манро добитница је овогодишње Нобелове награде за књижевност.

Овогодишња Нобелова награда за књижевност додељена је Канађанки Алис Манро, саопштила је Шведска академија у Стокхолму.

Како је саопштио жири, Алис Манро је "господар савремене кратке приче", жанра који до сада није награђен овом престижном наградом.

Манро је прва Канађанка и 13. жена која је добила Нобелову награду за књижевност.

"Алис Манро је посебно позната као ауторка прича, али она доноси дубину, мудрост и прецизност у свакој причи као већина романописаца у својим делима", оцењује жири и наводи да је "Манро цењена због суптилне уметности прича, прожетих јасним стилом и психолошким реализмом".

Алис Манро (82) каже да је знала да је била међу кандидатима, али није мислила да може добити ту престижну награду.

"Изненађена сам и почаствована. Посебно ми је драго што ће ова награда усрећити толико Канађана", рекла је Манро, а преноси њен издавач Даглас Гибсон .

Манро се радује због награде и зато што ће она привући већу пажњу на канадску књижевност. Како јавља Си-Би-Ес, списатељицу је о награди обавестила ћерка која ју је пробудила усред ноћи.

Алис Манро спада у водеће канадске приповедаче, а према оценама критике и једна је од најзначајнијих савремених књижевница. Објавила је десет збирки приповедака, као и роман "Животи девојака и жена".

Поред романа "Животи девојака и жена", на српски су преведене збирке приповедака "Бекство" и "Више од среће".  

Збирке приповедака су јој три пута доносиле награду "Гавернор" - најпрестижније књижевно признање у Канади. Године 2009. за животно дело је одликована Међународном Букеровом наградом.

Једно од најупадљивијих својстава њених прича јесте њихова лоцираност у малим местима југозападног Онтарија. Слично као у делима Вилијема Фокнера и Фленерија О'Конора, јунаци долазе у сукоб са ускогрудим схватањима средине и супротстављају се дубоко укорењеним традицијама.

Та конфронтација, међутим, у овим причама најчешће остаје невидљива, затомљена у свести главних јунакиња (жена у преломним годинама живота, различитог порекла и образовања), док приповедачку тензију генерише однос између привидно непомућеног тока стварности и стремљења ликова из прича. 

број коментара 0 Пошаљи коментар