Свештеници донирају органе

Са само три године, Анастасија је већи део детињства провела у болници. На дијализу иде сваке ноћи и чека трансплантацију бубрега и јетре. Њено име се, већ две године, налази на приоритетној листи болнице у Лиону, али позива нема.

"Много је напорно, много је тешко. Као што је рекла наша професорка на дијализи, да иде свако јутро у посластичарницу на исте колаче, баш би јој досадило. Јетра јој је направила проблем, имала је неки поремећај оксилата у јетри, па је јетра упропастила и бубреге", каже Анастасијина мајка Милена Ждеро.

Власник донорске картице, ђакон Сава Ждеро, каже да док му се ћерка није разболела, није ни размишљао о значају даривања органа. Каже да у народу има много недоумица о томе и да нас брине што не знамо коме иде орган, да ли ће га добити богати који могу да плате, као и трговина органима.

"Сматрам за своју обавезу да причам о томе, да људе разуверим. У нашем народу има много паганског односа према телу. Ја сам од нашег владике Лаврентија чуо слоган из Шпаније, када је римокатоличка црква подржала трансплантацију органа: 'Оставите органе на земљи, нису вам потребни на небу'. У једној реченици је апсолутно речено све", истиче ђакон Сава.

Примером епископа шабачког Лаврентија, првог свештеникa Српске православне црке који је потписао донорску картицу и завештао органе, кренуло је и свештенство шабачке епархије.

Донорске картице је потписало 35 свештеникa, чиме су се прикључили кампањи "Продужи живот".

Свештеник Илија Митрић каже да је цела мисија цркве, заправо, продужење живота у вечности. "Сада имамо прилику да помогнемо неком да продужи живот и овде на земљи", каже отац Илија.

Све цркве и традиционалне верске заједнице у Србији подржавају завештање органа, али искључиво ради очувања људских живота и као вид доброчинства.

Картицу, на којој пише да желите да завештате и дарујете органе, и да у случају смрти они могу користити за лечење других људи, ускоро ће потписати и вероучитељи у шабачком крају.