Раковић: После пола века раскол СПЦ и Охридске архиепископије је зацељен

Александар Раковић истиче да је велики терет скинут с леђа Српске православне цркве и Македонске православне цркве, а то ће допринети побољшању и политичких односа Србије и Северне Македоније.

Према његовим речима, тотална ескалација неспоразума дошла је око хапшења архиепископа Јована и његовог вишегодишњег тамновања у Северној Македонији и избеглиштву у којем је повремено био приморан да живи, тако да су односи, који нису били добри ни раније, нарушени за неко време.

"Срећом, сада видимо ово значајно и врло добро побољшање – повратак Македонске ерархије у оквире СПЦ. То је важна историјска одлука, патријарх Порфирије је уложио пуно енергије и препознао је у архиепископу Стефану особу која је спремна да начини такав корак да се иде ка помирењу. Логично је да Срби и Македонци, као два најближа народа који деле историју и културу, буду заједнички у канонској ерархији. На овај начин, патријарх и читав сабор СПЦ остварили су значајан пробој у односима са Македонском православном црквом. Патријарх ће имати ту историјску улогу да пригрли не само српски православни народ него и македонски, а то ће све утицати и на стабилизацију односа у Православној цркви у целини", истиче историчар Александар Раковић.

До спора дошло у време социјалистичке Југославије

Додајe да је до спора дошло у време социјалистичке Југославије. Комунистичке власти су инсистирале на томе да се разбије јединство Српске православне цркве на простору тадашње НР Македоније и својим политичким притисцима су условљавали, претили јерархији СПЦ тако да је то био кључни разлог што је дошло до поделе.

"СПЦ је 1959. године дала аутономију Македонској православној цркви и она је канонски аутономна црква што је сада потврђено. Македонска ерархија је 1967. подржана од стране Савеза комуниста и ко зна још од каквих фактора, кренула у намеру и реализацију потпуног расцепа са СПЦ који никоме није донео добро", истиче Раковић.

Александар Раковић наглашава да није било притисака са стране на ову одлуку Српске православне цркве и да је Сабор био једнодушан у томе да се пружи рука Македонској ерархији и усвоји њихова молба да се врате под окриље СПЦ.

"Нажалост, цариградска патријаршија се непотребно 9. маја упетљала у унутрашњи поредак СПЦ вероватно зато што су сазнали да ће доћи до помирења српске и македонске ерархије и повратка македонске ерархије у поредак српске цркве. Цариградски патријарх је изгледа имао намеру да се у јавности стекне утисак као да се он за нешто пита, а није се ништа питао осим што је својом одлуком одузео Македонској православној цркви три епархије у дијаспори, што СПЦ никада не би урадила. Македонски верници који живе у дијаспори имају коме да се обрате, немају они никога ближег од СПЦ и српског народа, добродошли су под окриље СПЦ, јер ми смо сада у канонском јединству", поручује историчар Александар Раковић.