Марковић о шестоаприлском бомбардовању: Нисмо хтели "пакт са ђаволом" и платили смо страшну цену

Београд је град кроз који пролазе сви путеви, али и све најезде у историји, поручује историчар Предраг Марковић. У бомбардовању Београда у рано јутро тог 6. априла 1941. много људи је погинуло у кућама и у склоништима која нису била дорасла тим бомбама. То бомбардовање показује трагичну судбину Београда. Страшна је судбина и целе земље, ниједна држава у Европи није била тако раскомадана као Југославија, каже Марковић.

Без објаве рата, силе Трећег рајха су напале Краљевину Југославију. За четири дана бомбардовања бачено је 440 тона бомби.

"Крајеви где живе Срби су подељени на пет окупаторских зона плус НДХ, најстрашнија творевина икад. Усташе су по признању самих нациста били гори од нациста", истиче Марковић.

Узроци бомбардовања

Према речима Марковића, друге земље су окупиране, али Југославија је дезинтегрисана.

"Хитлер је морао да реши Грчку и главни циљ априлског рата је Грчка. Југославији је наметнут 27. март да би се осигурао фронт у Грчкој, али су Срби одбацили 'пакт са ђаволом'. То јесте страшна цена коју су платили, али то је једна од историјских ситуација када је апсолутно зло на једној страни", објашњава историчар.

Додаје да ми нисмо хтели са нацистима да имамо било шта и ту страшну цену смо платили.

"Наши преци су били такви, када је у питању слобода нису желели уцене", истиче Предраг Марковић.

У вечност се уздигло 11 пилота

Велику цену платио је и Београд за четири дана бомбардовања. У борбама је погинуло 11 југословенских пилота.

"Ти пилоти су се уздигли у вечност и пружили огроман отпор. Нанели су неочекивано велике губитке најстрашнијој авијацији света. Тим пилотима је подигнут споменик код хотела Југославија", наглашава историчар Предраг Марковић.

Народна библиотека да буде место страдања и обнове из пепела

Према речима Марковића, нико не зна како је погођена Народна библиотека на Косанчићевом венцу.

"Тај део града је најсачуванији део Београда. Да су заиста желели да бомбардују библиотеку срушили би куће у околини. То је један необичан догађај и немогуће га је реконструисати", објашњава Марковић.

Додаје да треба да се радујемо борби Владимира Пиштала да се направи нека врста спомен обележја и да се библиотека обнови да буде и меморијал и библиотека.

"Народна библиотека треба да буде место страдања и обнове из пепела", поручује историчар Предраг Марковић.