Миц по миц, уз звуке сирене - ако би свако од нас повезао комшију избегао би гужву
Између Медаковића 1 и 3, од насеља "Степа Степановић", на свим прилазима ауто-путу и на свим раскрсницама стварају се велике гужве, нарочито у јутарњим сатима, кад се иде на посао. Чини се да ни најбоља сигнализација не би могла да реши овај проблем.
Миц по миц, уз звуке сирене, тако се вози на раскрсници Војислава Илића и Владимира Томановића која води на ауто-пут. Ту су возачи свакога дана у јутарњим и поподневним часовима на мукама.
Проф. др Милан Вујанић са Саобраћајног факултета каже да се не може физички смањити број возила, он се чак и повећава, али се може урадити нешто што је Београду неопходно а то је да се повећавају велике паркинг гараже, било прављењем гаража као код "Београђанке" или прављењем тржног центра.
"Има један део који непопуларан, који мислим да Београд у овом тренутку не би могао да примењује. То је наплата уласка у центар. Од 9 сати ујутру до 22 сата улазак у центар се наплаћује тако да нико ко нема разлога да уђе у центар, не иде", каже Вујанић.
Ако би свако од нас повезао комшију, возила би било мање, тврде стручњаци.
"То се ради на начин на који су Енглези први предложили и применили - да се дозволи употреба жуте траке и возачима возила где има три или више путника. Онда на посао један вози другу тројицу, други дан други, трећи дан трећи, али се у ствари смањи број возила, бар преполови у односу на онај који имамо у вршном периоду", каже Вујанић.
Док и код нас не постане навика да на посао повеземо колегу или комшију, возачима једино преостаје да буду стрпљиви.
Коментари