Предложене измене Закона о заштити природе због малих хидроелектрана

Начелница Одељења за заштићена подручја, геодиверзитет и еколошку мрежу Александра Дошлић рекла је на седници одбора да су разлози доношења предложених измена Закона о заштити природе да се отклоне одређени проблеми и недостаци који су уочени у досадашњој примени Закона.

Како се наводи у предложеним изменама, у важећем Закону о заштити природе показало се да материјално-правна решења нису у потпуности у духу законом прокламованих циљева заштите природе. 

Иако одредба члана 35. Закона којим се ограничава изградња хидроенергетских објеката у другом и трећем режиму заштите, као и одредбе уредбе о режимима заштите и друге одредбе закона дају могућност изградње у складу са начелом одрживог коришћења, у пракси је дошло до забрињавајуће изградње мини хидроелектрана у заштићеним подручјима, како по броју, тако и по начину коришћења простора.

Изменама закона требало би да су режими заштите у заштићеним подручјима одређени, тако да се унапред зна које су активности забрањене, а које ограничене, односно радови и активности ограничавају се просторно, временски, по обиму и у односу на просторни распоред природних и створених вредности.

Тиме је, наводи се, обезбеђена ефикасна заштита заштићених подручја, а с друге стране извесност планера и инвеститора у погледу услова заштите природе који их очекују на тим подручјима. 

Закључује се да су позитивни ефекти доношења закона многобројни, као што је очување станишта, екосистема, очување делова нетакнуте природе за научна истраживања.