Читај ми!

Мирослав и Радојле гимназијалци у Чачку – сећање на патријарха Иринеја

Српска православна црква остала је без 45. патријарха, а ја сам остао и без школског друга, пријатеља, мудрог саговорника, каже Радојле Маркићевић Цојле, доктор наука из Сремске Митровице, виталан и радан и у 93. години.

"Ову књигу сам добио од патријарха, част сваком, мени још већа јер је од школског друга", поносно каже 93-годишњи доктор биотехничких наука, сећајући се школских дана у Драгачеву и године коју је поделио са Мирославом Гавриловићем.

"Ми смо заједно становали као ђаци, гимназијалци у Чачку код породице Крстомира Ковачевића, он је био дечкић мало буцмаст, румен као јабука, све постове је постио од првог до последњег дана и одмах се видело његово животно опредељење. Он је ишао духовним путем од монаха, Богословије до Епископије, а ја путем пољопривредне науке", присећа се Радојле Маркићевић Цојле из Сремске Митровице.

После гимназије, Мирослав и он су се први пут срели после скоро пола века на обележавању 300. годишњице сеобе Срба у Шапцу.

"То се не заборавља", каже Радојле, "седео сам у другом реду, владика нишки испред".

"Окренуо се у једном тренутку владика Василије, нешто ме запитао, кад смо завршили владика Иринеј је упитао: 'Јеси ли то ти, Цојле', а ја сам гласно одговорио: 'Цојле главом и брадом, Ваше преосвештенство', онда смо се стегли у загрљај после колико деценија, препознао ме по гласу", описује Цојле сусрет с ђачким другом после скоро пола века.

Благослов патријарха за књигу  

Пријатељство из детињства обновљено, а сусрети последње деценије настављени у Патријаршији. Уз стручне, Цојле је написао и бројне историјске књиге, а први примерак "Прилипачких драгуља" поклонио је школском другу.

Књигу је штампала штампарија патријаршијска, благослов за њено штампање је дао патријарх Иринеј. Радојле је из захвалности објавио његову фотографију у књизи, али с једном жељом: да патријарх следеће јесени посети цркву у Прилипцу, која је тих дана 650 година славила.

Заједнички одлазак у Прилипац и посету задужбини кнеза Лазара јесте неостарена жеља, још већа жал за искреним пријатељем и разговорима који лече душу.

"Патријарх је подстицао и ценио писану реч, а ја се и даље не одричем тога", каже витални Цојле. Нова књига је већ у штампарији, а текст следеће још у компјутеру.

петак, 26. април 2024.
7° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво