Данас је Света Петка – не треба прати веш, шити ни радити тежак посао

Света Петка историјска је личност, сврстана у ред светих. Живела је крајем 10. и почетком 11. века, пре поделе хришћанства. Рођена је у Епивату, у Малој Азији.

Потицала је из имућне и побожне породице. Замонашила се после смрти родитеља у цркви Свете Софије у Цариграду, где је добила име Параскева.

Према предању, многе године провела је у пустињи, у посту и молитви и усамљеничком животу. Предање даље каже да јој се у сну јавио анђео и упутио у отаџбину да шири веру Христову. Зато се Света Петка на иконама представља у монашкој одећи, са крстом у руци.

Једна је од највећих мисионарки хришћанске вере и поштује се у целом православном свету.

У нашем народу култ Свете Петке посебно је ојачао крајем 14. века, после Косовске битке. Прве записе о светици, о преносу моштију свете Петке из Видина у Србију, оставио је Григорије Цамблак, средњовековни писац и црквени поглавар, кијевски митрополит и аутор многих дела која су ушла у стару бугарску, српску и руску књижевност.

Њене чудотворне мошти, иначе, током времена преношене су више пута – у Трново, Цариград, Београд. Од 1641. године почивају у румунском граду Јаши.

У нашој земљи има око 250 цркава посвећених Светој Петки, у чијој близини се најчешће налазе извори за које се тврди да су лековити.

На овај дан дешавала су се велика чуда. По обичајном календару, данас се не пере веш, не шије, нити ради тежак посао, поготову то не треба да раде жене.

Честа је крсна слава која ће се ове године обележити у специфичним, пандемијским околностима.

СПЦ је саопштила да ће данас, на празник Свете Петке, храм Светог Саве на Врачару бити отворен за посетиоце.