Лажна вест – највећа претња демократији или јефтин мамац за кликове

Вест да је преминуо Ратко Младић дошла је из Италије, од новинара Томаза Дебенедетија. У разговору за Гардијан објаснио је да шири лажне вести како би показао да су друштвене мреже непоуздан извор за медије.

Почео је са лажним интервјуима, између осталих, са Мариом Варгасом Љосом, Гором Видалом. Убрзо по објављивању, они су их демантовали.

"Ја мислим да би боље било да се о таквим стварима учи у школи него да неко емпиријски изводи овакве експерименте у којима показује колико смо заправо наивни и колико се слабо бранимо. То би било исто као када би неко рекао 'ја ћу да ти обијем стан, само да ти покажем колико је твој стан слабо чуван'. Ја бих волео да то не уради, ја бих радије да ми објасни на неки други мање инвазиван начин, као што и ово пуштање лажних вести некад може да има веома, веома негативне последице. Према томе, не бих се поигравао са тим", истиче уредник сајта РТС-а Зоран Станојевић.

Јучерашња, испоставило се лажна, вест могла је да се провери једним позивом Хашком трибуналу. На лажну вест се гледа, оцењују упућени, као на највећу претњу демократији. Поред тога, подсећају, то је омиљена фраза америчког председника.

"Ми смо на својој кожи осетили ту пропаганду и лажне вести које су пласиране пре свега током ратова овде. Уосталом, због једне лажне вести смо и бомбардовани 1999. Сада, јачањем интернета, проширило се поље и сада нису само државе које то пласирају већ може и појединац", објашњава председник УНС-а Владимир Радомировић.

Животињска глад 

Медији се, чини се, утркују последњих дана да што брже известе о вирусу у Кини који одузима животе. И Фејсбук се ангажовао да би спречио ширење дезинформација о коронавирусу - ограничио је ширење објава за које утврди да су лажне. Али публика је ипак гладна најсвежијих информација.

"На крају дана, ако се рачуна како се сада рачуна – а то је да се само броји колико имаш прегледа, онда су победници они који имају највише прегледа јер када продају свој простор за рекламе, они добијају најбоље паре. Онај који успе да најбоље прода свој простор, тај ће као медиј да опстане и то је оно ка чему сада идемо – број прегледа је једини критеријум твог квалитета, сви остали критеријуми су небитни, укључујући и професионалност и истинитост", додаје Зоран Станојевић.

Различити су критеријуми и оних којима се лажне вести пласирају. Психолози их виде као политичке и таблоидне.

"Враћање таблоидиним лажима, у смислу да се десило нешто некој селебрити или старлети, ту сад људи задовољавају неку своју потребу за сензацијама, доживљајима који су несвакидашњи, тако да враћање на те садржаје је задовољавање неких наших потреба да нам се нешто дешава и слично. Што се тиче политичких лажи, људи ће се на њих враћати док год је њима у интересу да у то верују јер свака информација се пропушта кроз неки наш лични филтер", појашњава психолошкиња Миа Попић.

Лажна вест (fake news) проглашена је 2017. за реч године. У исто време, Гугл је са рекламне платформе уклонио 200 веб-страница за које сматра да су базиране на неистинама. У таласу лажних вести заборавља се да су медији одговорни и за начин како преносе вести, чак и када говоре истину.