Кубуровић: Због корупције за 18 месеци осуђено 749 особа

Конференцију је организовало Министарство правде и уз подршку пројекта "Превенција и борба против корупције", коју финансира ЕУ.

Нела Кубуровић је истакла да су у том периоду посебна одељења виших јавних тужилаштава поступала по кривичним пријавама поднетим против 15.222 лица, при чему је оптужено 1.269 лица, а донетa 771 пресуда, од којих је 749 осуђујућих.

Министарка правде је нагласила да Влада Србије показује јасну политичку вољу и недвосмислену посвећеност стратешком приступу борби против корупције.

Истакла је да је Србија више него икада ојачала и заокружила свој репресивни механизам у овој области доношењем Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, тероризма и корупције, као и да је реформисан Кривични законик, тако што је уведено седам нових антикоруптивних кривичних дела, док су друга унапређена. 

Кубуровићева је указала да је Србија једнаку пажњу посветила и превентивном деловању, па је у мају ове године усвојен нови Закон о спречавању корупције, у новембру прошле године и Закон о лобирању, а да је Србија још 2015. године постала пионир у заштити узбуњивача, доношењем Закона о заштити узбуњивача.

"Срамна казнена политика судова"

Државни секретар у Министарству правде Радомир Илић критиковао је казнену политику судова будући да је казну затвора добила петина осуђених за корупцију, док је већина – њих 560-оро добило само условну казну.

"Срамна је казнена политика судова. Управо зато је Министарство правде пре неколико месеци предложило је измене Кривичног закона", истакао је Илић.

Према његовим речима, кривични закон је тако измењен да дискреција судова не постоји у тој мери да се условна осуда може изрицати на начин да се криминалци награђују, а не кажњавају.

Шеф Делегације ЕУ у Србији Сем Фабрици истакао је да је Србија на путу ка ЕУ и да се као таква бори против корупције, да је донето неколико важних закона у том циљу, као и да је сада акценат на примени тих закона.

Фабрици је нагласио да је јако важно да закони не остану мртво слово на папиру и да ће, уколико се закони буду спроводили, поверење грађана, компанија и међународне заједнице бити веће.

Са проблемом корупције сусрећу се све земље региона. Према Извештају о Индексу перцепције корупције најкорумпираније земље Западног Балкана су Македонија и Албанија које на листи заузимају 99. позицију, а затим следи БиХ која заузима 89. место.

Министар правде БиХ Јосип Грубеша каже да није задовољан борбом против корупције и других облика криминалитета у тој земљи.

Најбоље рангирана у региону је Словенија. Кључна је, кажу, превенција. У томе користе и посебан механизам – процену ризика.

Симон Савски из словеначке Комисије за спречавање корупције поручује да је потребно да се спроведу мере подизања свести и да се јасно укаже шта би у неком случају била корупција, а шта би био сукоб интереса у некој области.

Више од две трећине држава има проблем са високим нивоом корупције. Међу онима које могу да се похвале добрим резултатима су Нови Зеланд, Данска, Финска и Швајцарска. 

Конференција имa зa циљ дa истaкнe и унaпрeди мeђунaрoднe и нaциoнaлнe мeхaнизме у бoрби прoтив кoрупциje и jaчaњe интeгритeтa, oсврћући сe нa рeзултaтe спeциjaлизoвaних прaвoсудних институциja у бoрби прoтив кoрупциje у рeгиoну и ширe.

О унапређењу и јачању сарадње између релевантних институција и служби за борбу против корупције разговарају министри правде, тужиоци, руководиоци државних тела за превенцију и борбу против корупције, као и представници цивилног сектора из Србије, Албаније, Аустрије, БиХ, Хрватске, Чешке Републике, Мађарске, Италије, Црне Горе, Северне Македоније, Румуније, Словачке, Словеније и Турске.