Зашто увозимо отпад

Највише отпада увозимо из Турске, Мађарске и Хрватске, а од 2011. године увоз је повећан 60 одсто. Истовремено и ми смо извезли више отпада за 40 одсто.

"Покушавамо да помогнемо компанијама да кроз једну фер и транспарентну утакмицу на тржишту пре свега детектују где се најбољe може пронаћи отпад и које су то сировине које су њима потребне", каже Филип Радовић, директор Агенције за заштиту животне средине.

Пола увозног отпада је папир, а увози се и пет-амбалажа.

"Апсурдна је ситуација да имате свуда око нас пет-боца у природи, а да ми као рециклери немамо довољно сировина и приморани смо да увозимо из окружења", истиче Михаил Матески, директор компаније за рециклажу "Гринтекс".

Синиша Митровић из Привредне коморе Србије наводи да десетине милиона евра Србија потроши увозећи отпад, односно неке врсте сировина из иностранства.

"За то време наша индустрија рециклаже је предимензионирана у капацитетима, нема примарне селекције, нема онога што је квалитетан материјал који би могао доћи у рециклажну индустрију с обзиром на то да је све сахрањено у сметлишта", додаје Митровић.

Тренутно се сакупи тек трећина амбалажног отпада, а може да се рециклира сва амбалажа од воде, сокова, млека, јогурта уместо што завршава у рекама.

"Србија ће од наредне године ући у припрему реализације такозваног депозитног система. Сви они који користе амбалажу имаће прилику да ту амбалажу одложе на местима где то буде предвиђено и да за то што одложе амбалажу добију некакву корист", објашњава Горан Триван, министар заштите животне средине.

Већ се показало да је тамо где потрошачи могу да добију новац за лименке и флаше проценат сакупљања амбалажног отпада и преко 90 одсто. У Истанбулу, на пример, у замену за пластичне боце може се добити карта за превоз.