Математика – научна дисциплина која у Србији "цвета"

Најбољи међу најбољима у Математичкој гимназији похађају менторска одељења. Међу њима су и Лука и Алекса, освајачи прве награде на недавно завршеном такмичењу у Русији.

"Од трећег разреда основне школе сам био на неких педесетак такмичења, на око петнаестак међународних и на сваком сам узео медаљу", каже Лука Вукелић.

Алекса Милојевић, ученик првог разреда, каже да имају менторску наставу сваке недеље да раде са професорима у малим групама.

"Ту су професори са Математичког факултета, неки нама предају у школи а неки не, тако да се доста залажу и помажу је су врло стручни", каже он.

Гимназија је и основана пре педесет година са идејом да се развија подмладак и да се млади уводе у научни рад. А за добре резултате потребна су мања средства него за друге природне науке, кажу професори.

"За једну скупу лабораторију за физику или молекуларну биологију наша земља нема, нити ће икад имати средстава, а математика је релативно јефтина. Ту осим табле, креде папира и талента, готово да ништа није потребно", каже директор Математичке гимназије у Београду Срђан Огњановић.

Председник Друштва математичара Србије Александар Липковски каже да је математика "врхунска интелектуална гимнастика" и да је то је њен суштински разлог постојања.

У Математичком Институту САНУ, установи која спада међу пет одсто најутицајнијих светских истраживачких институција на интернету, кажу да су математичари добро повезани у земљи и иностранству, али и да чувају контакт са младим научницима.

"Овде је присутна једна политика у којој ми покушавамо да са том групом изузетно талентованих младих људи очувамо контакт, да их повежемо на пројекте који се реализују у Србији и да они не буду заувек изгубљени за ову нашу земљу", каже директор Математичког института САНУ Зоран Огњановић.

А научни резултати би били још бољи да је и више новца, рачунају математичари. Наводе пример Азије. Шангајска регија је, на пример, утростручила улагања у науку сматрајући је не трошком, већ инвестицијом за будућност.