Глад и жеђ човекова казна из природе

Свет би могао да плати катастрофалну цену, ако се нешто хитно не предузме у спречавању убрзаних климатских промена. Упозорење стиже из Јокохаме у Јапану, где су светски стручњаци за климу представили најновији извештај о последицама климатских промена.

Човечанство ће убудуће бити суочено с опасностима од поплава, суша, врућина и шумских пожара, јер се климатске промене погоршавају, тврде научници. Никада нису били сигурнији него сада да је управо човек главни кривац за глобално загревање.

У наредним деценијама биће нам све топлије, све сувље и бићемо све гладнији - најновији је закључак Уједињених нација, представљен на панелу о климатским променама у Јокохами. Последице су већ видљиве и биће још горе и бесповратне ако се брзо не реагује, тврди се у до сада најсвеобухватнијем извештају на ту тему, који је сачинило више од 300 научника из 70 земаља.

"Разматрали смо последице климатских промена, њихов утицај на природу, људе, континенте и океане. Чак и богате земље неће бити имуне, прети им и осиромашење. Нико на нашој планети неће бити заштићен од климатских промена", рекао је Раџендра Паћаури, председавајући Панела о климатским променама.

Стручњаци из Велике Британије упозоравају власти на Острву да се припреме за најгоре могуће сценарије у будућности јер ће се, кажу, због погоршања временских услова појавити нова врста климатских избеглица.

Глобално загревање прети здрављу људи, њиховим домовима и производњи хране. Свет чекају борба за воду и енергију и екстремни временски услови, упозоравају научници.

"У наредних 50 година становништво Азије ће се удвостручити. Такође, прети опасност од раста нивоа мора и од супертајфуна. Истраживања показују да би то могло да угрози стотине милиона људи", рекао је Нобуо Мимура, стручњак за климу.

"Живимо у свету у којем су климатске промене већ распрострањене и осећају се од екватора до полова, од обала до планина. Потребан нам је ефикасан систем заштите и другачији приступ у спречавању убрзаних климатских промена", каже Крис Филд са научног института "Карнеги".

Извештај Међународног панела стручњака за климу, који је 2007. добио и Нобелову награду за мир, служи као основа за тешке преговоре о финансирању мера за смањење угљен-диоксида у ваздуху.

Предвиђа се да би до краја овог века температуре могле да порасту за 4,8 степени Целзијуса, ако владе држава широм света не предузму енергичне мере за смањење емисије штетних гасова.