Право приступа тајним подацима

Србија је последња земља у Европи у којој тајност података није прецизно регулисана у једном закону. Предлог закона о класификацији и заштити тајних података, Влада Србије упутила је у скупштинску процедуру. Ако се усвоји, у Србији ће све бити тајна, упозоравају из Повереништва за информације од јавног значаја.

Удружење новинара Србије упозорава да је закон у сукобу са актом о слободном приступу информацијама од јавног значаја. На изради закона о заштити тајних података радило је неколико министарстава, а предлагач је Министарство правде.

Повереник за информације Родољуб Шабић тврди да је "реч о решењу какво не постоји нигде у свету". "Не причам о земљама Европе, причам о Африци ако треба", каже Шабић.

"Решење које се нуди је такво да ми убудуће не бисмо имали приступ ни једном једином документу, који носи макар и најнижи степен поверљивости, без одобрења надлежних", сматра Повереник за информације.

Они који су писали закон, међутим, тврде супротно. "Проблем имамо око питања да ли је надлежност Повереника од таква да он мора да има приступ апсолутно свим тајним подацима у држави. Према нашем дубоком ставу, то није тако. Скоро нигде у свету повереник за информације од јавног значаја нема приступ свим подацима", рекао је председник Радне групе за израду закона Владимир Цвијан.

Без претходног одобрења, закон предлаже да ће тајним подацима моћи да приступе једино председник Републике, Владе и Скупштине.

"Нико у овој држави неће имати приступ апсолутно свим тајним подацима, како извршни органи тако и председник републике тако и контролни органи. Прецизно је одређено који су то подаци са највећим степеном тајности и у које ће увид и контролу имати председник Врховног суда Србије", наглашава Цвијан.

Надзиран ограничава надзорника

Шабић међутим сматра да "ако неко каже да се информације, што се тиче метода прикупљања информација, могу ускратити, то прво асоцира на неовлашћено прислушкивање, тортуру и пресретање интернета без судског налога".

Према његовим речима, ни у праву ни у логици не постоји "резон да онај који треба да буде надзиран може да ограничава оног ко треба да надзире".

За критичаре закона споран је и члан који органу, који располаже тајним подацима, дозвољава да привремено забрани увид у те податке.

Милан Антонијевић из Комитета правника за људска права каже да држалац информације ограничава али нема никакву контролу, већ само обавештава тела која се баве безбедношћу да је ограничио право приступа информацијама.

"Касније немате могућност да до тих информација дођете. Мислимо да је ту велико ограничење самог закона и самим тим ће велики број докумената арбитрарним одлукама моћи да буде проглашено тајном и да јавност нема у њих увид", објаснио је Антонијевић.

Једино решење које остаје Поверенику и Заштитнику грађана, а које закон такође предвиђа, јесте да од председника Врховног касационог суда траже да поништи одлуку којом им се ограничава приступ тајним подацима.