Сурлић: Србија не би требало да буде колатерална штета због мигрантске кризе

Стефан Сурлић, доцент Факултета политичких наука у Београду рекао је коментаришући пуцњаву међу мигрантима у центру Хоргоша, после које је приведено 800 миграната, да присуствујемо новом таласу избеглица који је узрокован већ дуго година кризама и ратовима.

"Сада се тај талас после 2015. године обнавља. То је прилика за организоване кријумчарске групе да делују и на територији Србије. То је један европски проблем. Мислим да је и у овом случају дошло до сукоба две конкурентске групе које су хтеле да омогуће мигрантима да нелегално пређу границу".

Према његовим речима, нажалост баца се сенка на досадашњи процес где су мигранти били мирни, узорни и креира се једна негативна слика, а због појединаца не би смели да променимо политику коју је Србија до сада имала и да је врло добар домаћин људима који су у невољи.

Додаје да је неопходно да се држава суочи са овим криминалним групама које злоупотребљавају мигранте, а потребно је и да се припремимо јер је у свету око 108 милиона људи у покрету са статусом избеглица, а претпоставља се да ће до 2050. бити два или три таласа какве смо имали 2015. и да ће на удару бити Европа, па самим тим и Србија.

Сурлић је рекао да десетине хиљада миграната пролази кроз територију Србије и да већина њих су или економски мигранти или мигранти који беже од рата, а већина долази из Авганистана, Сирије и Ирака.

"Србија није њихова дестинација, нико од њих се не задржава у Србији, они покушавају да се домогну богатијих земаља Запада. Србија не би требало да буде колатерална штета. Требало би да се нађе начин како помоћи тим људима, а опет осигурати безбедност и смањити могућност да радикалне екстремистичке групе злоупотребе гостопримство Србије и доведу до оваквих инцидената као што је био овај у Хоргошу", напоменуо је Сурлић.

"Покушај да се ЗСО прода други пут Београду" 

Говорећи о КиМ, Сурлић је рекао да сада имамо покушај да се ЗСО прода по други пут Београду иако је то постигнуто као решење и модел аутономије за Србе на КиМ још 2013. године.

"У овом тренутку не видим зашто би ЗСО била део неког финалног споразума јер ми имамо два одвојена процеса - један је статус Срба ни КиМ и њихова права која се константно крше и оквир који им је давно обећан ЗСО, а други паралелни процес је статус Косова о коме се може разговарати. Тренутно нема услова за финализацију договора", објаснио је Сурлић.

Напомиње и да је тема КиМ нешто што ће одредити и европску судбину Србије.

"Мислим да ће Србија мимо свих критеријума који су били испостављени свим земљама приликом приступања, да ће се суочити са тешким политичким темама и условима, а то су финални споразум са Приштином и будући однос са Русијом", каже Сурлић.

Додао је да охрабрује конструктиван приступ Сједињених Држава у последњим преговорима између Београда и Приштине.