Ристић: Уреднику "Џерузалем поста" рекао сам да је текст о Јасеновцу "свињарија"

После вишедневне саге, пре два дана редакција израелског Џерузалем поста јавно се извинила читаоцима због објављивања спорног текста о обиму страдања у логору Јасеновац, чији је аутор, наводно, Давид Голдман. Како је уопште дошло до објављивања спорног текста у коме се негира карактер логора смрти у Јасеновцу и оптужују Срби и Србија да злоупотребљавају холокауст и увећавају број страдалих у Јасеновцу?

Историчар Дејан Ристић рекао је, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, да су имали најаву да ће се појавити споран текст о Јасеновцу, да су пратили и да су, чим се појавио, одмах реаговали. 

"Одмах смо ступили у контакт са руководством Џерузалем поста и рекао сам им да је текст обична "свињарија". Тражио сам да се одмах уклони, а ми смо урадили један текст, који је био објављен и најављен на насловној страни са извињењем", истакао је Ристић.

Према његовим речима, текст извесног Давида Голдмана, који уствари не постоји, изазвао је незадовољство многих. Многи су се јавили и дали подршку нашем народу.

Додао је и да су многи еминентни универзитети тражили да им се доставе спорни текст и наш одговор како би студентима представили пример злонамерне ревизије историје.

"Давид Голдман не постоји, знамо ко је аутор, односно ауторка, да будем прецизан, из окружења", навео је историчар Ристић и напоменуо да у овом тренутку не може да каже о коме је реч.

Истакао је да тешко можемо имати сатисфакцију када је реч о најмонструознијем стратишту, али смо добили страницу да напишемо чињенице и најаву на насловнај страни.

"Овај текст није за циљ имао само омаловажавање жртава већ и дестабилизацију односа Србије и Хрватске", каже Ристић.

Јуче је организовано јавно сведочење жртава Јасеновца. Повод је обележавање тужне 80. годишњице успостављања система концентрационог логора смрти који је функционисао у оквирима Независне Државе Хрватске. Своја сведочења о заточеништву у Јасеновцу изнели су Гордана Радојичић, Славко Милановић и Милинко Чекић. 

"Овај пут смо омогућили јавности да сви могу да чују сведочења људи који су тада били деца, која су преживела. Док њих имамо, имамо аутентично сведочанство. Док њих имамо, нису потребни историчари, само је потребно омогућити да се чује њихова прича", напомиње  директор Музеја жртава геноцида.

Политиканство и историјски ревизионизам 

Јуче смо разумели да ће устоличење Јоаникија бити на Цетињу, дефинитивно, међутим, из натписа у штампи, изгледа да постоји још један круг консултација.

"Устоличење митрополита цетињског врши се на Цетињу, зато је ова ситуација крајње необична. Ово су срамотне провокације мањег дела црногорског друштва. Устоличење цетињског митрополита је ретка церемонија и ово је у њиховим очима идеална прилика да замуте воду и подигну страсти не само у политичкој сфери већ и у друштву", истакао је Ристић.

Навео је да има доста политиканства и да се злоупотребљава оно што не сме да се злоупотреби, а да су појединци спремни да угрозе безбедност своје земље зарад историјског ревизионизма.

Говорећи о заоштравању атмосфере на КиМ уочи локалних избора и пресуди Ивану Тодосијевићу, Ристић је рекао да су то политички антиправни моменти и упитао да ли ће историчаре који излажу своје научне радове на конференцијама хапсити.

Приметио је да је, од када је Курти преоузео власт, више инцидената на Косову и Метохији и да је очито да се шаље порука да су Срби нежељени на КиМ. 

Прокоментарисао је и полазак деце у школу, рекавши да, као родитељ двоје деце и професор, сматра да је важан  непосредни контакт између деце и предавача.

"Надам се да ће све почети како треба. Користим прилику да позовем све да се вакцинишу. И као историчар могу да кажем да је куга трајала 200 година, а од нас зависи колико ће све ово трајати", нагласио је Ристић.