Игумана Саву Јањића, осведоченог борца за мир, напада творац лажних вести и ратни хушкач

Од монаха до могућег ратног злочинца – тако игумана манастира Високи Дечани описује Савет за заштиту људских права на Косову.

Та НВО износи низ оптужби – да су Дечани током 1999. били претворени у војну базу, да су у њима Албанци држани као таоци и да је Сава Јањић можда умешан у кршење обичаја рата. За Београд су напади показатељ угрожености српске културне баштине у јужној покрајни.

"Ја се надам да ће се и међународна заједница овим позабавити на још озбиљнији начин. Мислим да је Сава Јањић мета само зато што чува Високе Дечане, а постоје тамо људи који не желе да Дечани постоје. То је светска културна баштина, а СПЦ је стуб онога што значи Србија на КиМ и живот српског становништва на КиМ", истиче председница Владе Ана Брнабић.

Новинар Миливоје Михајловић сматра да Саву Јањића оптужују због тога што је човек који ужива велики углед и међу Србима и међу Албанцима, а нарочито у међународној заједници.

"Он је пар пута угошћавао Бајдена у манастиру, тако да је он опасност. Главна мета је Сава Јањић, зато што је он у политичком животу Косова глас разума", истиче Михајловић.

Оптужбе стижу у тренутку када је организација "Европа ностра" Високе Дечане ставила на листу седам најугроженијих споменика културе у Европи, на шта је бурно реаговала власт у Приштини.

"Сасвим јасно да су Дечани угрожени" 

Истовремено, манастир је и на Унесковој листи угрожене светске културне баштине.

"А до тога не би долазило да стварно није угрожен јер се то чини на основу неких процена. Затим треба питати зашто је тамо италијански контингент Кфора ако манастир није угрожен. Дакле не треба ништа нарочито више доказивати то је сасвим јасно. Не треба доказивати чак ни међународној заједници, и то делу који није пријатељски наклоњен Србији, који подржава косовску независност и он схвата да је угрожен манастир Дечани", истиче бивши амбасадор Србије при Унеску Дарко Танасковић.

Угроженост манастира не признаје ни организација која захтева да се истраже могући злочини у Дечанима и улога игумана Јањића. Активисти Савета за заштиту људских прва, међу којима је и Хаљит Барани, јавности су, међутим, познати по изношењу непроверених информација.

"Једна је била 16. марта 2004. када је на РТК и Си-Ен-Ену изјавио да су Срби убили двоје албанске деце у Ибру. Након тога уследио је талас протеста на Косову, убијено, прогнано, спаљено... Погром и специфичан облик етничког чишћења. Непосредно после рата оптуживао је Србе да су спаљивали лешеве Албанаца и многи страни новинари, чак и Хашки трибунал, је доказао да су то биле лажи и провокације, али за то није одговарао. Он је очигледно једна од ударних медијских песница албанског екстремизма на КиМ", истиче Миливоје Михајловић.

Екстремне изјаве осуђује група невладиних организација и медијских кућа са простора Косова и Метохије. Истичу да помоћ и заштита, коју су добиле албанске избеглице у манастиру Високи Дечани, и током рата представљају јединствени пример људскости.