Шта нова методологија значи за преговоре Србије и ЕУ – Београд спреман за наставак процеса

Комесар за проширење Оливер Вархељи представио је амбасадорима држава чланица такозвани "нон пејпер", којим се прецизира пут Србије у ЕУ.

Јадранка Јоксимовић је, гостујући у Дневнику РТС-а, рекла да је методологија сада нешто боље разјашњена.

"Наравно, државе чланице морају да се изјасне о том предлогу. Да ли ће ту бити неких додатних измена, видећемо. Али мислим да је то отприлике сада тај пакет предлога", навела је Јадранка Јоксимовић.

Истиче да се отприлике већ знало каква ће да буде нова методологија, и да су неки детаљи били неразјашњени.

"Оно што је најважније, то је да ова методологија заправо на неки начин, бар што се тиче нас који смо већ у процесу, појачава оне ствари које су иначе већ биле важне у нашем процесу, који је био много ригорознији него за садашње чланице када су преговарале за своје чланство", објаснила је Јадранка Јоксимовић.

Прецизира да се то односи на политичке критеријуме и владавину права.

"Сада је то посебно наглашено и посебно подвучено, заправо најважнији сегмент. То је кластер 1, где се налазе између осталог и поглавља 23 и 24", каже министарка.

Државе чланице преузимају већу улогу 

Наводи да ће мерење напретка у тим областима бити додатно посматрано и анализирано, не само од стране ЕК, већ и од држава чланица ЕУ.

"Према томе, и државе чланице сада преузимају већу улогу у неком политичком надзору", истакла је и додала да се документ односи и на земље чланице и на Србију као кандидата.

Каже да је међувладина конференција и до сада постојала као формат, али само ако би се отварала поглавља.

"По новој методологији, међувладине конференције ће бити највиши ниво стратешког политичког дијалога. Дакле, на министарском ниову, између држава чланица и кандидата, у овом случају Србије, независно од тога да ли отварамо неки кластер или групу поглавља везану за кластер", навела је Јадранка Јоксимовић.

Она каже да је процес на највишем политичком нивоу транспарентнији.

"Да ми онда видимо шта државе чланице очекују од Србије у погледу рецимо владавине права, борбе против корупције, реформе правосуђа, борбе против организованог криминала, и тако даље", указала је.

Дефинисане корективне мере

Министарка наводи да се, корентивне мере, које су део новог предлога, пре свега односе на оне на које ће први пут бити примењена методологија.

"Односе се и на нас али у другом смислу, јер ми имамо већ постојећи преговарачки оквир, који се, по овом предлогу, који је комесар Вархељи јуче представио, неће мењати. Дакле, то је врло добро, јер је то једини фер приступ", рекла је Јоксимовићева о додала да се све промене адпатирају у оквиру постојећег преговарачког оквира.

Рекла је да су за Србију врло јасно дефинисане корективне мере. Поменула је нормализацију односа између Београда и Приштине, као и да нема напретка уколико нема помака у области владавине права, регионалну и добросуседску сарадњу.

Дванаест милиона из Фонда солидарности

ЕУ ће доделити Србији 12 илиона евра из Фонда солидарности, а министарка је рекла да ЕУ није то доделила Србији тек онако, него је Србија аплицирала.

"Ја сам инсистирала на томе, јер сам 2014. године када су биле поплаве, била на челу радне групе која је тада упутила апликацију за Фонд солидарности", рекла је Јоксимовићева.

Каже да је у међувремену Фонд солидарности проширен, не само на елементарне непогоде и природе катастрофе, већ и на заштиту јавног здравља.

"Ми смо формирали радну групу којом сам ја председавала негде у априлу. Крајем јуна поднели смо апликацију. Шта то значи? То значи да је од 20 држава које су аплицирале, од тога 17 су чланице ЕУ, а три су кандидати, Србија добила 12 милиона евра бесповратно", рекла је.

Нагласила је да је апликација одлично припремљена и захвалила је свима који су учествовали у приказивању тока епидемије, мера у прва у четири месеца...

Јоксимовићева каже да ће новац бити искоришен за покривање свих трошкова које смо имали у погледу јавног здравља и хитних реакција у прва четири месеца од избијања епидемије.

О дигиталном сертификату

ЕК је јуче представила дигитални зелени сертификат, а у јавности је било много дилема о путовањима и вакцинама које ће се признавати.

Јадранка Јоксимовић је рекла да је зелени дигитални сертификат намењен земљама чланицама ЕУ, и да је због тога било инсистирање на вакцинама које су призанте од Европске агенције за лекове.

"Дакле, то се није односило у старту на треће земље, где још увек спада Србија јер нисмо чланица ЕУ. Међутим, у договору са СЗО, ЕК и ЕУ су договорили да ће наћи моделе, јер није ту у питању само Србија. Свакако ће се наћи модел да се уједначе на неки начин или прихвате сертификати", рекла је министарка.

Каже да је добро то што је ЕУ, имајући у виду да су неке чланице користиле вакцине других произвођача, оставила државама чланицама да одлуче о томе да ли ће прихватити и неке друге сертификате које ће издавати треће државе.

Истиче да, чак и када би се десило да се такав сертификат примени, опет остаје одредба која се односи на то да ли имате антитела, или негативан пи-си-ар тест.