Читај ми!

Послодавци предлажу мере за опстанак привреде, из синдиката поручују да држава није “бунар без дна“

И привреда болује од ковида, кажу у Унији послодаваца Србије. Оцењују да су Kризни штаб и Влада на кризу изазвану коронавирусом добро одговорили мерама које су биле адекватне и правовремене. Дужина пандемије је кризну ситуацију претворила у стање због чега сматрају да је потребно да се реорганизује Кризни штаб, измени начин доношења одлука и укључе тела попут Социјално-економског савета која би могла да помогну конкретним решењима. Предлоге су упутили премијерки Ани Брнабић.

Међу предложеним мерама које је Унија послодаваца упутила премијерки јесу смањење ПДВ-а на храну и пиће на 10 одсто за хотеле и угоститеље, ослобађање плаћања пореза на добит сектора којима је забрањен рад као и пореза и доприноса на зараде.

Траже и да се секторима којима је рад био отежан омогући одложено плаћање пореза. Због податка да постоји око 1.200 фискалних и парафискалних намета, предлажу да би до краја пандемије наплате неких попут такса за истицање фирми, коришћење простора на јавној површини или одводњавање–наводњавање требало обуставити.

"То су велике ставке, поготову у времену кризе, смањених прихода. Једноставно морамо сви да обратимо пажњу и да пронађемо начине како да одржимо ту нашу привреду", рекао је Андреја Бркић, председник Извршног одбора Удружења послодаваца Србије

У Привредној комори сматрају да је помоћ целокупној привреди помогла да се сачувају радна места, али да циљ да минус у буџету ове године не пређе три одсто не сме бити угрожен како због стабилности земље, тако и због привлачења страних инвестиција.

Бојан Станић, заменик директора за стратешке анализе ПКС, рекао је да одлагање обавеза за дужи временски период често не представља решење проблема.

"Може доћи до кризе солвентности. Из тог разлога је битно да се разматрају могућности одређеног репрограма обавеза, па у одређеном делу, где је могуће, наравно у преговорима и са банкарским сектором и са државом отписа дела дугова за делатности које су најугроженије", сматра Станић.

Са ставом да се мере морају осмислити посебно за сваки сектор, мишљења су и у Самосталном синдикату. Наглашавају добру сарадњу са ресорним министарствима, поготово у ситуацијама када због непоштовања епидемијских мера у одређеним предузећима дође до већег заражавања радника, што утиче и на производњу.

Секретар Зоран Михајловић каже да држава није бунар без дна па да се из њега захвата.

"Једноставно морамо да донесемо неке мере, односно Кризни штаб или Влада мора да донесе неке мере које су адекватне тренутном стању у којем је држава, да не би дошло до даље тенденције пада индустријске производње и да не би дошло до већег таласа отпуштања јер онда долазимо у једну ситуацију у којој нема повратка", рекао је Михајловић.

Поред мера које се тичу привреде, у Унији послодаваца Србије предлажу да се Кризни штаб претвори у Медицински штаб који ће, на основу сазнања из науке и праксе, саопштавати јавности јасне и конкретне препоруке, а Влади јасне смернице о превидивом току епидемије и пожељним мерама.