Читај ми!

Тромбоза чешћа код пацијената који су прележали ковид – најважнија је адекватна примена терапије

Међу онима који су победили коронавирус, има и пацијената чија се борба наставља. Сада су неки од њих суочени и са тромбозом. Директор Клинике за васкуларну хирургију Клиничког центра Србије Лазар Давидовић навео је да се још не зна са сигурношћу због чега је тромбоза чешћа код ковид инфекције, али да је важно да су то клиничари на време уочили.

Директор Клинике за васкуларну хирургију КЦ Србије проф. др Лазар Давидовић навео је да све инфламаторне инфекције, укључујући и ковид, доводе до пораста инфламаторних фактора који стимулишу процес згрушавања крви који доводи до тромбозе.

"Запажања током претходних годину дана су да је то код ковид инфекције нешто чешће. Зашто тачно, још увек се не зна. Према неким радовима које сам успео да прочитам, повећава се вредност фактора коагулације на 5, али прави одговор на то питање тек ћемо добити", навео је Лазар Давидовић током гостовања у Јутарњем дневнику.

Истакао је да је важно да су клиничари који лече те болеснике на време уочили коагулације и да применом адекватне терапије тај проблем може да се контролише.

"Само је неопходно да пацијенти код којих постоје разлози за ту терапију, ту терапију узимају на адекватан начин, а она је у нашој земљи расположива", истакао је Давидовић.

Навео је да су у Клиници за васкуларну хирургију пацијенти који су имали тромбозу као последицу ковида 19 оперисани спорадично и да се већина њих лечи у установама секундарне здравствене заштите.

"Ја бих дозволио себи да посебно истакнем КБЦ Бежанијска коса и доктора Богдана Црнотрака, једног изванредног васкуларног хирурга који је, чини ми се, оперисао највећи број таквих болесника који су имали тромбозу у оквиру ковид инфекције", истакао је Лазар Давидовић и нагласио да се у тој установи тренутно припрема студија која би требало да дâ много одговора.

Шта је био највећи изазов 

Говорећи о васкуларним пацијентима, Лазар Давидовић је навео да су они специфични и да поред оних хитних којима је интервенција потребна одмах, постоје пацијенти са поодмаклом фазом хроничне васкуларне болести који, иако нису хитни, не могу много да се одложе.

"Ако имају гангрену на нози, због обољења крвних судова ноге или трбуха, изгубиће ногу. Ако имају критично сужење крвних судова врата, добиће шлог. Ако имају велику анеуризму грудне или трбушне, нажалост, преминуће", нагласио је Давидовић.

Навео је да је 2019. обављено 2.480 операција, док их је прошле године урађено 2.176.

"Они који су одложени, зато што је то ситуација дозволила, сада полако долазе у повећаном броју јер је у међувремену њихова болест толико узнапредовала да се сада налазе у фази када даљег одлагања нема", нагласио је Давидовић.

Када је реч о прошлој години, Давидовић је рекао да је највећи изазов био да особље у Клиници за васкуларне болести буде што је могуће мање изложено ризику.

"Због тога је број особља на свакодневном нивоу био мањи, али они који су били ту морали су све то покривати. Затим, од марта прошле године моје колеге анестезиолози раде у ковид болници. Такође и медицинске сестре и техничари", истакао је Давидовић и нагласио да је то утицало на свакодневни рад.