Читај ми!

Колико људи у Србији је имуно на коронавирус

За повратак на старо су нам потребне вакцине и колективни имунитет. У Институту за примену нуклеарне енергије истражују, између осталог, који степен колективног имунитета смо достигли у Србији. Марија Гњатовић из тог института каже за РТС да је на основу анализа проценат колективног имунитета на коронавирус у Србији између 25 и 30 одсто.

Марија Гњатовић је гостујући у Београдској хроници изјавила да је по последњим истраживању рађеном крајем октобра проценат колективног имунитета је био 20,7.

"Уследио је после тога и последњи пик у коме је доста људи било заражено. Сада је тај број и већи, сматрамо да је негде од 25 до 30 процената на основу анализе људи који дођу да раде на лични захтев да раде ову врсту тестирања, анализе различитих радних организација. Ово је динамичан процес, неко добије, а неко изгуби антитела", каже Гњатовићева.

Наводи да су могли да примете да код људи код којих антитела трају није долазило до реинфекције, да је до тога долазило код веома малог броја људи и то у случају када нестану антитела.

"Око десет процената људи има мало слабији одговор на инфекцију. Створи се мање антитела, након два или три месеца антитела буду испод мерљиве зоне или их уопште нема", напомиње Гњатовићева.

Постоји, наводи, значајна веза између тежине клиничке слике и антитела.

"Тежа клиничка слика доводи до стварања веће количине антитела. Претпостаља се да је реч о инфекцијама већом дозом вируса. Има случајева да је неко развио лакшу клиничку слику или асимптоматским случајева са високим вредностима антитела, али то су изузеци. Питање је какав ће бити одговор на вакцину. Вакцина ће помоћи да клиничка слика буде блажа да се не развије тежи облик болестиа, али наравно да није искључено да не може да дође до заражавања и до неких других симптома. Тако је и са другим вакцинама", напомиње Гњатовићева.

Важно да примаоци вакцина буду здрави 

Не постоје докази, напомиње, да неко ко је вакцинисан не може да пренесе вирус. Потребно је време да се све то испита.

Важно је, каже, да примаоци вакцина буду здрави, као и за све друге вакцине.

"Све вакцине које прођу тестиарање АЛИМС-а и одобрене су проверене, рађена су и нека додатна испитивања, па нема много смисла питати одакле долази", наводи Гњатовићева.

Каже да на званичним страницама компанија које су произвеле вакцину пише колико су ефикасне, које групе пацијената су укључене у трећу фазу испитивања и то треба пратити.

"Ја сам примила 'спутњик' јер имам озбиљне алергијске реакције на неке врсте лекова и зато сам избегла ‘Фајзер‘, за који је познато да би требало да се избегава у случају историје алергијских појава. И то је једини разлог", напомиње Гњатовићева.

Средства за развој вакцина нису била ограничена 

На питање да ли тропроценти хидроген може да спречи коронавирус, напомиње да конзумирање хидрогена може да буде врло опасно.

"Мислим да је опасно то на своју руку употребљавати", каже Гњатовићева.

Наводи да технологија које се примењују за развој вакцине се раде годинама.

"Сада средства нису била ограничена за развој. Фактор да нису ограничена средства је врло важан. Измађу разлиитих фаза постоје време за добијање грантова. Технологија на којој се годинама ради или постоји од раније само је сада примењена на ову врсту вируса. Само је убрзано јер је постојао заједнички интерес да се дође до резултата", закључила је Гњатовићева.