Кисић Тепавчевић: Морамо да учинимо све да максимално спречимо оболевање и умирање

Заменица директора "Батута" Дарија Кисић Тепавчевић каже за РТС да су, према последњим подацима, у Србији у протекла 24 сата од последица коронавируса преминуле још три особе. Оболело је још 111 људи, тако да у Србији сада има 1.171 пацијент заражен коронавирусом.

Дарија Кисић Тепавчевић је, гостујући у Вестима РТС-а, рекла да се налазимо се при крају четврте недеље и да се може видети последњих дана да су већи бројеви.

"Ако поредимо са другим земљама, чињеница је да тај раст није експоненцијалан. А на питање да ли смо могли да спречимо већину инфекција и смртних исхода, одговор је да јесмо. Зато у наредном периоду морамо да учинимо све да максимално спречимо оболевање и умирање", навела је Кисић Тепавчевићева.

Према њеним речима, када је у питању мишљење струке, идеално би било да нико од нас никуда не иде и да овај вирус више не нађе места где ће се размножавати.

"Свакодневни живот у условима ванредног стања мора да се обавља, али у лимитираним условима, тако да ће се сигурно пронаћи одговарајуће мере да се смање активности али да се оне ипак обављају", истакла је заменица директора "Батута".

Амбуланте инфективних клиника су, како је указала, биле препуне, а да две трећине свих пацијената који су се јавили није требало ту да дођу.

У амбулантама за Ковид-19 ће се, додаје, радити тријажа оних којима је потребно тестирање и смештај у болнице терцијарног типа.

"До сада су тестиране све особе које су задовољавале одређене критеријуме, а сада како имамо све више особа које су позитивне, имамо и све више особа које су биле у контакту са њима", изјавила је Кисић Тепавчевићева.

Када је реч о онима који би због тога требало да буду тестирани, то су, напомиње, контакти, здравствени радници, групе људи који испољавају одређену симптоматологију, путници у међународном саобраћају који у нашу земљу уђу са одређеним симптомима.

"Имамо јасне смернице за све категорије грађана, са посебним акцентом на категорију људи који су у повећаном ризику. Анксиозност и психолошки притисак нису индикација за овакву врсту тестирања. Било која особа која сматра да је у повећаном ризику треба да поразговара са епидемиологом, лекаром опште праксе и да се у консултацији са њима процени да ли је потребна оваква врста истраживања", закључила је Дарија Кисић Тепавчевић.