Посета вође опозиције Пекингу - мелем за душу Тајванаца у доба неизвесности

Лидер највеће опозиционе странке Тајвана, партије Куоминтанг, Ченг Ливун прошле недеље је на позив председника Си Ђинпинга посетила матицу Кину. 

То је прва посета вође Куоминтанга од 2016. године, када је та странка, у давној прошлости смртни противник у матици владајуће Комунистичке партије Кине, а сада њен најспремнији саговорник на Тајвану, по други пут од увођења вишепартијских избора изгубила власт на том пацифичком острву са 23 милиона становника.

Ченг је још након своје победе на унутарпартијским изборима у октобру прошле године најавила да је њен највећи задатак утврђивање мира у Тајванском мореузу. То је поновила и пред полазак за матицу, када је изјавила да је суштина њене посете учвршћивање мира и стабилности у мореузу. 

Она је у матици Кини посетила Маузолеј др. Сун Јатсена, оснивача Куоминтанга, у Нанђингу, као и представништва више тајванских компанија у Шангају, да би се 10. априла у Пекингу сусрела са кинеским председником Си Ђинпингом. 

По извештавању кинеске државне новинске агенције Синхуа, он је том приликом изразио спремност да ради са свим тајванским партијама на јачању размене и дијалога, промоцији мира и унапређивању живота грађана "засновано на заједничком политичком темељу привржености консензусу из 1992. године (да постоји само једна Кина) и противљењу независности Тајвана".

Различити погледи на посету Ченгове

Сусрет Ченг са председником Сијем Ђинпингом на Тајвану се, између осталог, види као њено настојање да се властима у Пекингу наметне као најважнија фигура Куоминтанга, будући да, мада јесте успела да дође на чело те странке, она до тог тренутка није била међу њеним најистакнутијим личностима. 

Присталице изразито сепаратистичке Демократске прогресивне партије која држи власт у Тајпеју, али се у парламенту сада налази у мањини, у тој посети виде колаборационизам и издају идеје независног Тајвана. Такође, они у гостопримству власти у Пекингу виде њихово настојање да преко Куоминтанга, који има највише фотеља у тајванском парламенту, (делимично) блокирају амбициозни план владе у Тајпеју о ванредној куповини пакета наоружања вредног чак 39 милијарди америчких долара. 

Ипак, доста аналитичара се слаже да је опозициони Куоминтанг, који заговара добре културне, економске, као и мирне и стабилне политичке односе са матицом, али по правилу губи подршку гласача сваки пут када направи неки потез који се може протумачити као жеља за реинтеграцијом Тајвана у комунистичку Кину, учинио народу тог трусног острва у Источној Азији услугу тиме што је реализовао посету Ченг Пекингу.

Мрачни облаци над Тајваном 

Јер, над Тајваном се, због сукоба у Персијском заливу, надвијају мрачни облаци несташице енергената, пре свега природног гаса, а онда и хемијског елемента хелијума, потребног за производњу чипова који су највећи извор прихода тог острва. Матица Кина би могла да прискочи у помоћ донацијама енергената и тако одигра виталну улогу у очувању тајванске економије.

Не само то, владу и становништво на том острву брине и чињеница да се амерички војне формације – ПВО, маринци, војни бродови и ракетна артиљерија – пребацују из региона Источне Азије на Блиски исток, чиме се слаби војни штит који би требало да матицу одврати од евентуалне оружане интервенције на Тајвану. 

Од раније, за естаблишмент у Тајпеју је брига и лаконски и ниподаштавачки однос председника Доналда Трампа и његовог тима према Тајвану, који то острво виде као паразит који је експлоатисао добру вољу и великодушност САД зарад сопствене безбедности и профита. Они су га стога прошле године оптеретили високим царинама и захтевима за инвестиције и велике куповине америчког наоружања и других производа.

Овоме треба додати и анксиозност и атмосферу неизвесности коју изазива Трампово вођење рата и међународних односа путем објава непромишљеног и неретко екстремног садржаја на друштвеним мрежама.

Тако је посета Ченг једна врста мелема на душевну, а због рата у Заливу ускоро и материјалну, рану народа на Тајвану, који већ извесно време више од свега прижељкује статус кво, односно, релативно добре односе са Пекингом уз очување сопствене високе аутономије (практично, дефакто независности).