Čitaj mi!

Kovačevićeva za RTS: Ne određuje sve sudbina, već i to kako mi reagujemo

Nekadašnja reprezentativka Srbije Nataša Kovačević, koja je od Francuske dobila Orden viteza nacionalnog reda, gostovala je u Jutarnjem programu RTS-a i govorila o svom dosadašnjem angažovanju i budućim planovima. Posebno je istakla da nije sudbina ta koja sve određuje, već mnogo toga zavisi od naše volje i želje da utičemo na nju.

Na predlog Ambasade Francuske, njihov predsednik Emanuel Makron dodelio je Orden viteza nacionalnog reda kao veliko priznanje za sportsko angažovanje najvišeg nivoa, uprkos svim ličnim problemima, i iskazanu podršku mladim sportistima koji imaju poteškoće.

"To je zaista velika čast za mene, ali i još veća odgovornost. I zaista moram da kažem da to nije delo samo pojedinca već celog kolektiva koji je bio iza mene.

Koristim ovu priliku da zahvalim pre svega Ambasadi Francuske, koja me je nominovala za ovaj orden, naravno fantastičnim ljudima iz francuske federacije, a naravno i iz našeg Košarkaškog saveza i Ministarstva omladine i sporta i mojim velikim prijateljima iz produkcije Siva sport.

Mislim da smo nekim zajedničkim snagama uspeli da još više učvrstimo i unapredimo taj odnos, pogotovo u košarci, između Srbije i Francuske, koji je definitivno višedecenijski", rekla je Kovačevićeva.

Direktan kontakt sa Francuskom je nažalost počeo na dan kada se na Evrobasketu u Ljubljani 2013. godine igrala utakmica Srbija – Francuska.

Tada se i saznalo za nesreću u Mađarskoj, u kojoj su dve osobe nastradale, a ti doživela tešku povredu. Tog dana je predsednik Francuske košarkaške federacije obećao da će uraditi sve da ti pomogne. Kako je to tada sve izgledalo i kako je počelo?

"U tom teškom trenutku, kada se dogodila saobraćajna nesreća, ja sam dobila neverovatnu podršku od ljudi koji nisu imali bilo kakav razlog da bilo šta učine za mene i to je meni neverovatno mnogo značilo.

U tim prvim trenucima ni oni sami nisu znali kako i na koji način će moći da mi pomognu i da me podrže. Kasnije se ispostavilo da je to ta stvarno magična proteza noge koja je rađena u Parizu, s kojom sam se ja posle i vratila na parket.

Naravno, sada se završilo i snimanje filma u kome je jedna od glavnih tema zapravo to prijateljstvo između Srbije i Francuske. Poslednji kadrovi filma su podizanje spomenika na Malom Kalemegdanu, na koji sam ja lično vrlo ponosna i koji je podignut zajedničkim snagama."

Kada već pominjemo spomenik, on je podignut između...

"Tako je, između terena Crvene zvezde i Partizana. Na neki način smo uspeli da mu dodamo i tu notu da, bez obzira na to koliko smo različiti, bavimo se istim sportom i ne treba da bude bilo kakvih podela."

Čak je i legendarni Bora Stanković to istakao kao veliku vrlinu i rekao da si ti uspela da povežeš dva kluba na ovakav način.

"Jeste i jako mi je drago zbog toga."

Kada ćemo imati prilike da vidimo film koji si pomenula?

"Film je završen i čekamo pravi trenutak da nam ova epidemijska situacija dozvoli da napravimo premijeru i nadamo se da će to što skorije biti."

Nataša Kovačević je zatim govorila o prvom povratku na teren posle nesreće i prvim utiscima, a potom o nastavku i okončanju uspešne karijere.

Istakla je veliko zadovoljstvo što je uprkos svemu uspela na pravi način da završi igračku karijeru, a potom se posveti daljem radu u košarci.

Tokom proteklih sedam godina, mnogo puta je podelila svoju priču i iskustvo sa mladim ljudima koji su u njenom primeru nalazili oslonca da se suoče sa raznim problemima i uverenjem da sudbina sve određuje.

"Mi smo tu da reagujemo na to što nam život donese i bez obzira na to da li je to dobro ili loše, mi ne možemo uvek da utičemo na to, ali u našim rukama je način na koji ćemo se boriti s tim nečim.

Tako da mi biramo kako ćemo se suočiti sa bilo kojim problemom. Mislim da postoji samo doza slobode u tom saznanju da vi možete nešto da birate", zaključila je Nataša.

div id="adoceanrsvdcfhklggd">