Година у којој је Ђоковић могао и морао више

Размишљајући како да пронађем довољно стабилан сценарио за сезону без пораза, дошао сам до неколико одрживих опција – моментални прекид такмичења, максимално редуковање и добро планирање турнира, таласи непобедивости на гренд слемовима...

"Да, то ми је циљ. Шалим се... У ствари, не шалим се", рекао је након тријумфа у Дубаију о "савршеној години".

Тек што је прошла пуна седмица откад је описани текст угледао светлост дана, стигла је вест да је због епидемије новог вируса, тада још непознатог, а у многим земљама и олако схваћеног, дефинитивно отказан мастерс у Индијан Велсу.

"Пети гренд слем", како га у тениском свету зову, који и у 2021. неће почети у предвиђеном термину, био је почетак невероватне серије отказа и потпуног гашења професионалног спорта на планети Земљи. Све је стало на шест месеци, толико да смо и ми, спортски новинари, изазове тражили у неким другим рубрикама.

Пола године од последњег такмичарског поена, Новак се, заједно са одређеним бројем колега вратио у Синсинатију и одмах га освојио. Савршена сезона је сада постала реалнија опција, посебно због одлагања Олимпијских игара за следеће лето и очекивало се да круну потврди у последњих неколико месеци, у које су "згурани" сви преостали највећи турнири.

У међувремену је светски "број 1" организовао регионалну турнеју Адрија тур на којој су учествовали најбољи тенисери данашњице, али која ће остати упамћена по ширењу коронавируса. Градске и државне власти су у том периоду дозволиле повратак публике на трибине, учесници такмичења нису се придржавали свих мера, па их је скупо коштало дружење и партијање у престоничким клубовима.

Григор Димитров први се заразио, спекулисало се и да је крио симптоме током турнира у Београду, после чега је обустављен онај у Задру, а касније и читава турнеја. Позитивни су били и Ђоковић, његов кондициони тренер Марко Паники, Борна Ћорић...

Тада највећи фаворит за спортисту године, несвесно и поприлично неспретно, начео је свој имиџ и само дао повод онима који су једва чекали разлог за напад, а знамо да их има. Како када фини порцулан ударцем окрњите по ивици, појавила се ситна пукотина у самопоуздању и временом се само продубљивала.

Велики талас позитивизма, одличних резултата и форме срушио се доласком у Њујорк и чувеном дисквалификацијом у четвртом колу Ју-Ес опена. Ђоковић је стигао у "велику јабуку" са 23-0 и нивоом тениса као ретко кад у каријери.

Знам да сам са неким колегама коментарисао да у том периоду није постојао противник који би могао да га изазове, осим себе самог. Све у његовој игри је функционисало, чак и Рафаела Надала није било на турниру, па је био "већ виђен" на победничком постољу са пехаром. Да се то десило, сада бих можда писао о невероватном подвигу и остварењу сулуде претпоставке из марта месеца.

Потпуна прекретница сезона десила се у финишу првог сета против Пабла Карења Бусте – пропуштене сет лопте (присетите се оног милиметарског челенџа), пад и повреда рамена, претрпљен брејк и тренутак који је покренуо лавину негативних догађаја.

Након што је изгубио сервис за 6:5, Ђоковић је послао лоптицу ка трибини иза себе, али је од читавог стадиона, подсетићу вас – био је празан, погодио линијског судију у главу. Госпођа се истог тренутка сручила на земљу и, свима којима је поновљени снимак показао шта се тачно догодило, јасно је било да је турнир за Србина завршен.

"Новаков ум није могао да прихвати тако нешто. Причамо о најбољем тенисеру света који је имао неку врсту слома на Ју-Ес опену", речи су Мише Јужног.

Постао је тек трећи играч у Опен ери, четврти на гренд слему, а пети у историји који је дисквалификован. Поражен је, а да није доживео пораз и тада је кренуо лагани пад.

Колико год да је већ на следећем освојио титулу у Риму, константно понављао да је прихватио оно што му се десило и наставио даље, споменута пукотина се полако ширила. То је било јасно на Ролан Гаросу – такмичење у Паризу померено је за почетак октобра и требало је да услови највише одговарају нашем репрезентативцу.

У односу на главног конкурента Надала јесу, али Ђоковић не воли превише да игра када је хладно, као што је било у Француској у том периоду, па се мучио из меча у меч. Успео је да стигне до финала и, иако је за било кога другог то изузетан резултат, неуспех у борби за трофеј значио је и генерално неуспешан турнир.

Не само због пораза, већ и због начина на који је претрпљен – Ђоковић као да се није појавио на финалу са Надалом, првом у којем су обојица могли да кажу да су на врхунцу, што је резултирало губитком прва два сета са само једним освојеним гемом.

"Бик са Мајорке" је 13. пут покорио омиљени му гренд слем, изједначио се са Роџером Федерером и Новаку можда отео ГОАТ титулу.

Забрињавајуће је и како је завршио наступ у Бечу, где се вратио после пуних 13 година, а испао у четвртфиналу од Лоренца Сонега. Није само кикс против Италијана проблем, већ и малодушност, оправдање и понашање српског тенисера пошто је математички обезбедио да ће 2021. дочекати на челу АТП ранг-листе.

Мало боље је било у Лондону, али два пораза од Доминика Тима и крај у полуфиналу значе да пост на Завршном турниру траје пуних пет година.

Ђоковић је 2020. завршио са 41 победом и 5 пораза, четири освојене титуле, једним гренд слемом, једним изгубљеним финалом и зарадом од 6,4 милиона долара.

Рекордни, шести пут је "број 1" на крају сезоне, чиме се изједначио са легендарним Питом Сампрасом, а и рекорд по броју седмица на првом месту чека иза угла. Учинак којим се нико на свету не би постидео. Не треба ни Новак, али је јасно да је могао више, да не кажем и много више.

Морао је, с обзиром на то какве су биле околности, годину да заврши најмање са два освојена ГС трофеја и можда он буде тај који ће прекинути Рафину доминацију на Ролан Гаросу.

Новак је толико подигао лествицу очекивања јер је више пута доказао да у континуитету може да буде за класу бољи од осталих, па и није необично да се то од њега стално тражи. Потписник ових неколико редова и даље верује да је, када су обојица на врхунцу форме, он бољи играч на шљаци од Надала, али то за сада није показао.

И, као када је сумирана претходна сезона, сличан осећај је и сада, помало парадоксалан – Ђоковић је имао одличну годину у којој је могао и морао много боље.

Никола Ђукић (NikolaDjukic43)