Немогућа мисија или реалност – може ли Новак да заврши сезону без пораза

"Да, то ми је циљ. Шалим се... У ствари, не шалим се", одговорио је Новак Ђоковић непосредно после титуле на АТП турниру у Дубаију на питање новинара да ли му је један од циљева да сезону заврши без пораза.

Немогућа мисија или реалност – може ли Новак да заврши сезону без пораза Немогућа мисија или реалност – може ли Новак да заврши сезону без пораза

Иако је говорио са широким осмехом на лицу, уз благу дозу неозбиљности, у његовом погледу и начину на који је променио мишљење током интервјуа могу се наслутити трагови стварне жеље да оствари нешто што никоме није пошло за руком.

Наравно, ко не би желео да буде непобедив у спорту којим се бави, нешто што су у каријерама осетили тек понеки боксери или повремено мушка и женска кошаркашка селеција САД, али је велико питање колико је то реално.

Ђоковић је, када су се мало слегле емоције после трећег пехара у сезони, спустио лопту на земљу и признао да не размишља много о томе, већ да жели да се концентрише на сваки следећи турнир.

"Захвалан сам због тога што добро играм и што се добро осећам. До сада сам тријумфовао на много узастопних мечева. Покушаћу да наставим у истом ритму. Ипак, прерано је да говорим о томе колико би дуго то могло да потраје. Покушавам да не размишљам о проценама. Концентришем се на то што треба да урадим са самим собом и са својим тимом како бих свакодневно играо што је боље могуће и како бих добио сваки меч", додао је најбољи тенисер планете.

Ништа није немогуће, али...

Помисао која прва пада на памет јесте да је тако нешто немогуће, они духовитији попут Ендија Родика рекли би да ће остати непоражен ако сада заврши сезону, док ипак можда постоје колико-толико реални сценарији.

Ђоковић је у више наврата показао да може да побеђује у серијама, па би му за савршену сезону било потребно да максимално редукује број турнира.

Под претпоставком да игра само оне највеће, могао би да се нада да неће изгубити, али и ту долазимо до неколико важних и великих проблема.

Првенствено, ова година је олимпијска што значи да ће, ионако густ тениски календар, бити пренатрпан средином године. Познато је да му злато на Играма у Токију један од главних циљева за 2020. и сигурно га можемо очекивати у Јапану.

Такође, драстично смањење броја турнира није могуће из два разлога – оног који се тиче правила (примера ради, не може пропустити више од три такмичења из мастерс серије уколико није повређен = значи, мора да игра најмање шест турнира из серије 1.000) и комерцијалних (спонзори и организатори неће тако лако прихватити одсуство једне од највећих звезда овог спорта).

Паклено лето

И лаик зна да највећи изазов представља и паклено лето јер ће се велики и захтевни турнири низати један за другим, па ће му, колико год знамо да је најмање успеха имао у Паризу, највећи проблем вероватно представљати Ју-Ес опен.

Новак јесте освојио Њујорк три пута до сада, али је често долазио истрошен у "велику јабуку" и пропуштао прилику да покупи још који гренд слем трофеј. И у овој серији последњи турнир из "велике четворке" долази на крају, што додатно отежава посао. Зато ће, за све што га очекује између маја и августа, бити потребно савршено темпирати форму.

"То није тешко. Имам искуство, није ми први пут да сам у олимпијској години. Окружен сам добрим, стручним тимом и људима који су изузетно посвећени свом раду. Познају ме добро. Пошто имамо краткорочни и дугорочни план за сезону, спроводимо одређени програм. Чињеница је да од Ролан Гароса до Ју-Ес опена има много такмичења. Треба знати како рационално улагати енергију и на турнирима и ван. Свестан сам тога и то је почетна тачка. Не могу да обећавам да ће све то уродити плодом, али ћу се потрудити да буде тако", каже Новак.

Последње две године игра између 60 и 70 мечева, што значи да мора исто толико победа да оствари, ове сезоне можда и више јер је више пута подвукао да жарко жели олимпијско злато.

У калкулацију о томе колико је тежак подухват пред њим треба убацити путовања, константну могућност повреда, потенцијални наступ у Дејвис купу, као и на Завршном турниру у Лондону где ће играти само осморица најбољих.

Зато се из будућности треба вратити у садашњост и осврнути се на све оно што је Ђоковић урадио протеклих месеци.

Таласи непобедивости

Тренутно у серији од 21 победе, што му је седми најдужи низ у каријери. У чак шест наврата од 2010. је остварио више узастопних тријумфа, два му недостају да надмаши учинак из 2013. и 2018, док је на прелазу између 2013. и 2014, као и 2015. године Ђоковић уписао по 28 победа.

Без премца је она са краја 2010. и почетка 2011, током које је 43 пута излазио са терена као победник, пре него што га је у полуфиналу Ролан Гароса зауставио Роџер Федерер. То је била пета најдужа серија непобедивости у историји мушког тениса.

У том периоду освојио Дејвис куп, Аустралијан опен, Дубаи, Индијан Велс, Мајами, Сербиан опен, Мадрид и Рим.

Можда ћемо, али само можда, сведочити првој савршеној сезони једног тенисера ако поред његовог имена на крају буде стајала нула у категорији "порази".

То не би само значило да је одиграо без пораза, већ и да је остварио до сада недостижни сан сваког тенисера – "Златни гренд слем".

Никола Ђукић (NikolaDjukic43)

Број коментара 10

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 18. април 2024.
10° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво