Svinica, šest vekova trajanja

Na obalama zagonetne reke Dunav, gde se čuva najlepša i najskrivenija kultura najstarijih dana, Lepenski vir, geografski korespondira sa teritorijom Opštine Svinica, u kojoj Srbi žive gotovo hiljadu godina, čuvajući arhaični srpski govor, drevne srpske običaje i tradiciju.

Prvi put, naziv mesta se spominje 24. februara 1430. godine u dokumentu Tevtonskih vitezova, što je obeleženo Okruglim stolom u Svinici pod nazivom Šest vekova postojanja Opštine Svinica.

„Značajan je događaj za zajednicu Srba iz Rumunije, pogotovu za nas sa leve obale Dunava. To pokazuje našu istrajnost, našu dobru tradiciju na ovim prostorima. Nisu tu samo naše crkve i manastriri, već je tu i ono što vekovima postoji, da smo svoj na svome, da smo ovde deo jedne zajednice, da smo tu zajednicu gradili i hvala Bogu i očuvali. Svinica jeste jedan živi primer mnoštva naših srpskih naselja gde se taj plamen srpstva čuva i neguje. Ja sam ponosan na Sviničane, na naš narod koji zna svoje korene, koji pamte svoje pretke i koji veruje u svoju budućnost", kaže Ognjan Krstić, predsednik Saveza Srba u Rumuniji.

Sviničani su čak tri puta stvarali svoje naselje na obalama Dunava proteklih hiljadu godina. Uprkos i dalje nejasnom poreklu Sviničana, iako se navodi da su se u Dunavskoj klisuri nastanili 1020. godine, došavši iz stare, južne Srbije. Oni kao građani Rumunije održavaju tesne veze sa Srbijom. To dokazuju brojni prekogranični projekti Opštine Svinica sa opštinama u Srbiji.

„Ja kao gradonačelnik Svinice, uvek sam hteo da imamo dobru saradnju sa gradonačelnicima iz Srbije. Mi živimo u Rumuniji, ali volimo i Srbiju. Naša matica je Srbija. Pobratimili smo se sa Gornjim Milanovcem, Majdanpekom, Negotinom, Kusićima iz Bele Crkve, a uskoro ćemo i sa Ćićevcem. Mi volimo i hoćemo da imamo dobru saradnju", kaže Nikola Kurić, gradonačelnik Opštine Svinica.

Dunav je reka koja je čuvar vremena i izvor života, spajajući narode i gradeći mostove saradnje.