Zbogom pameti

Srpski naučnik Mihajlo Pupin rekao je davne 1928. godine: Ko se ponosi svojim selom i svojim narodom, taj je na dobrom putu da se ceo svet ponosi njime.

Srpski narod iznedrio je genija Nikolu Teslu koji je i naučni i etički uzor mladim ljudima u svetu nauke. Za Teslu je i američki predsednik Barak Obama izjavio da je doprineo razvoju SAD-a.

Tako i danas brojni srpski naučnici daju veliki doprinos nauci i razvoju čovečanstva, ali nažalost više razvoju sveta, nego same Srbije koja ih je školovala.

U srpskoj dijaspori u ovom trenutku, živi oko sedam i po hiljada doktora nauka i doktoranata iz Srbije. Tu bazu podataka sačinio je prof. dr Jovan Filipović sa Fakulteta organizacionih nauka u Beogradu koji tvrdi da to nisu precizni podaci i da je taj broj najverovatnije u stvarnosti do tri puta veći.

I sam profesor Filipović doktorirao je u Americi iz oblasti kvaliteta čelika, ali mu je kvalitet života u Srbiji bio privlačniji, pa je jedan od retkih povratnika iz Amerike. On smatra da je dobro otići u svet po znanje, ali potom to znanje vratiti u svoju zemlju. Profesor Filipović kaže da je Srbija njegova majka, a majka je jedna i kako kaže nigde u svetu nema njegove ulice Jove Ilića u kojoj se nalazi njegova škola, Dvanaesta beogradska gimnazija, voždovačka crkva u kojoj je njegov pradeda bio sveštenik i fakultet na kome je on profesor.

Ovakvu bazu podataka o srpskoj akademskoj dijaspori kakvu ima profesor Filipović nema nijedna zvanična institucija u Srbiji.

Sa ciljem da se poveže sa velikim brojem priznatih naučnika u svetu poreklom iz Srbije, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja objavilo je javni poziv naučno-istraživačkim organizacijama, fakultetima i institucijama sa ciljem da dođe do bolje saradnje naše i svetske nauke. Na javni poziv prijavilo se 50 naših stručnjaka priznatih u Americi, Australiji, na Novom Zelandu, u Kini, Evropi i Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Većina njih su školovanje i osnovne studije završili u Srbiji.

U studiji Srpska naučna dijaspora, njen autor Vladimir Grečić, iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu navodi da školovanje intelektualca u Srbiji vredi najmanje 300 hiljada evra. Doktor Grečić kaže da je Srbija za obrazovanje srpske pameti koju decenijama poklanjamo Severnoj Americi i Evropi dala oko 9 milijardi evra.

Najtraženiji u svetu su diplomirani elektroinženjeri, a njih 30 odsto, po završenim studijama u Srbiji, napušta zemlju.

Srbija je prva u regeionu, a druga u svetu po odlivu mozgova. Lov na mlade srpske talente vrši se na razne načine.

Osiromašena Srbija ne može mladim talentima ponuditi blagostanje koje im nudi "beli svet" pa se tako teško može odupreti savremenom janjičarenju.

Srpska naučna dijaspora u svetu ima daleko veću važnost u odnosu na značaj matice Srbije na geopolitičkoj i ekonomskoj mapi sveta.

Da bi se zaustavio "odliv srpske pameti" u svet veći problem od nedostatka sredstava je nedostatak vizije.

Nekadašnji ruski predsednik Brežnjev davno je rekao: Moramo posvetiti pažnju talentima, a netalentovani se znaju snaći i sami.

Ako i Srbija to ne uradi, ostaje joj samo - zbogom pameti.