Švedska: Po modelu "zabrana bez prisile"

Izolacija postoji više kao preporuka nego eksplicitna zabrana. Ali poznajući nijanse komunikacije kodova švedskog društva, jasno je da preporuka na nivou državnih ustanova zapravo znači "zabranu", ali bez prisile.

Juče se pojavila prva zvanična zabrana, da niko ne sme da uđe u domove za stare bez posebne dozvole, jer je korona virus došao i do tih ustanova.

Ono što tenutno trese zemlju je da ne postoji dovoljna količina zaštitne opreme za zdravstvene radnike - upravo ono što je u početku epidemije odnelo mnogo života među zdravstevnim radnicima u Italiji i naravno, odrazilo se i na stanje pacijenata.

Švedska traži pomoć u opremi zaštite svojih zdravstvenih radnika - tako da je glavna vest bila da je doleteo avion sa medicinskom opremom iz Kine. To možda i nije neka vest iz pozicije Srbije, ali iz Švedske i jeste. U poslednje vreme, Švedska je imala prilično oštar i napet odnos s Kinom. Ali, to je još jedan dokaz da krizna vremena ne poznaju granice i da se jasno vidi snaga i spremnost velikih političkih igrača da priteknu u pomoć.

Anders Tegner, predsedavajući švedske državne institucije za zaštitu zdravlja je čovek koji je postao glavni junak u vremenima epidemije u Švedskoj.  Na počeku epidemije, polovinom marta, imao je prilično opušten stav prema zatvranju granca, izolacijama, svim vrstama obustvljanja normalnog života. To je otprilike vreme posle naše šale o šopingu u Italiji i za vreme obustavljanja svih letova sa i ka Aerodromu Nikola Tesla. Taj period obeležio je Švedsku, kao i ostatak planete, velikim paničnim kupovanjem.

Rekla bih da su gotovo instinktivno na kupovinu reagovali "stranci", naročito oni koji nose traume rata i snakcija, u koje bih svrstala i sebe. Naravno da sam otišla u radnju za nabavku na veliko kada se pojavila nestašica toalet papira i testenina, jer mi je kroz glavu prošao scenario iz 1992,'93 u Beogradu.

U stokholmskim radnjama je bilo robe, s tim što prodavci nisu uspeli da iznesu potrebnu količinu robe, koja bi bila dovoljna za sve koji su pravili rezerve. Ali čim se taj talas smirio za nedelju dana, kada su se teoalet papiri i ostalo našli ponovo na rafovima - prešli smo u drugu fazu i pitanje: zašto ova zemlja ne zatvara granice, ne uvodi policijski čas, kada smo gledali užasne slike iz Italije, rastuće cifre iz Španije, Amerike? Čak su okolne nordijske zemlje reagovele mnogo strožije nego Švedska.

Škole, i to samo gimanzije i više obrazovne institucije su se prebacile na on-lajn nastavu. Osnovne škole i vrtići su i dalje radili i još uvek rade. Teretane, sportski centri, čak i ski centri su tek danas zatvorili svoje staze jer je svima postalo jasno da svež oštri vazduh planine pogoduje i širenju virusa. Naravno, apeluje se da se iz gradova ne odlazi u manja mesta (zbog malih kapaciteta lečenja), za vreme Uskrsa koji je nedelju dana pre našeg, pravoslavnog. 

Drugog dana aprila u Švedskoj je 5500 zaraženih i oko 282 umrlih (ako je to neko merilo proporcije raširenosti virusa). Još uvek se očekuje rast i to mnogo veći. Sami priznaju da nemaju dovoljno dobru zaštitnu opremu za zdravstveno osoblje, da mere zaštite nisu usaglašene, dok glas istraživača s Karolinske kaže da se ne radi dovoljan broj testova. Na to su u vlasti zaduženi za zdravstvo odgovorili da se testovi čuvaju samo za ispitanike u okviru zdravstva. Sve je više priloga na televiziji u kojima samo osoblje u bolnicama govori o nezadovoljstvu zbog nedostatka osnovnih sredstava za zaštitu lekara i osoblja, a naročito za kućnu negu starijih.

Međutim, zbog nečega ova zemlja i dalje ostaje pri svom '"blagom" ili neradikalnom rešavanju izolacije od koronavirusa. Anders Tegnel je izjavio da je broj žrtava korone veliki, ali da su oni ipak uspeli da uspore scenario nekontrolisane najezde pandemije. Pooštravaju se mere izolacije kroz zabranu ulaska u domove za stara lice, zabrana okupljanja sa 500 smanjeno je na 50 ljudi, ali zato javni prevoz funkcioniše, lokali rade, bioskopske sale su još uvek otovrene, veći koncerti otkazani, ali ne i sportske sale za trening.

Ono što je rastući problem koji se takođe pominje, ali iz drugog plana, je ekonomija, koja čini da se firme odlaze u stečaj. Kulturni sektor koji se sastoji od umetnika slobodnjaka ostao je bez svojih prihoda, tako da je veći deo kulturne populacije već na državnim kasama za dotaciju. Tu su dalje sve servisne sližbe, restorani, frizeri, turističke agencije...

Čini se da niko nije pametan u ovoj situaciji. Model Švedske odbrane od virusa razlikuje se od ostataka okruženja ali nije savršen, to i sami Šveđani priznaju. Kako će se održati ovaj kurs izolacije koja apeluje na svest građana i pokušava da smanji kretanje, pokazaće tek vreme koje je pred nama - kada se budu sumirali propusti i uspesi.

Jedno je izvesno, u središtu velikih turbulencija Švedska je zadržala led u stomaku (stara švedska uzrečica kada treba ostati priseban) i pokazala svoj integritet da stoji iza svojih odluka prenoseći odgovornost na svoje državne institucije. Nešto gde su Šveđani bez premca u svetu - podela odgovornosti.

Vlada, ministarstva, premijer, pa čak i mediji, ostali su samo posmatrači koji su pratili odluke stručnjaka. I pored svetskih pritisaka ostali su dosledni svom modelu, držeći čvrsto kormilo donošenja odluka, svesni posebnosti svoje odluke ali i naroda kome odgovaraju. To ipak jeste za respekt.