Nemačka veruje u disciplinu

U Nemačkoj su od pre dva dana na snazi pooštrene mere ograničenja socijalnih kontakata, uključujući zabranu javnih sastanaka za više od dve osobe, kako bi se usporilo širenje koronavirusa. Sledeći primer pokrajine Bavarska, koja je još prošlog utorka zatvorila sva mesta masovnog okupljanja, kao što su škole, vrtići, bioskopi, klubovi, te sportski tereni i igrališta, nemačka kancelarka Angela Merkel na konferenciji za štampu rekla je da će identične mere, na saveznom nivu biti na snazi najmanje sledeće dve nedelje.

Broj zaraženih i broj žrtava koronavirusa neprestano se menja, ali je jučerašnja konferencija Instituta „Robert Koh", vodeće nemačke zdravstveno-naučne ustanove, ulila određeni optimizam građanima.

Naime, predsednik Instituta Lothar Wieler iznoseći podatke o broju zaraženih naglasio je da postoje znakovi da eksponencijalna kriva rasta novih koronavirusnih infekcija u Nemačkoj po prvi put polako usporava.

Kancelarka Angela Merkel uputila je zahvalnost građanima koji se dosledno pridržavaju preporuka vlasti rekavši da samo na taj način brinemo za starije ljude i bolesne, za koje je ovaj virus najopasniji.

Veliki broj ljudi poreklom sa naših prostora svoje poslove obavlja od kuće poštujući tako preporuke i vlasti i poslodavaca. Bavarska vlada je u sklopu mera usporavanja širenja koronavirusa obezbedila budžet od deset milijardi evra za sanaciju štete nastale u privredi kroz posebne fondove, što je više od petine godišnjeg budžeta.

Panična navala na markete i trgovine u cilju stvaranja zaliha polako jenjava. Vlasti uveravaju građane da nestašica neće biti, te da nema potrebe za gomilanjem osnovnih živornih namirnica u kući. U cilju suzbijanja panike, čak je i kancelarka Merkel morala da prošeta berlinskim trgovinama, kako bi građane simbolično uverila da će robe biti za svakoga.

Naša zajednica u Nemačkoj od prvog dana pandemijske krize uključila se u brojne humanitarne aktivnosti.

Pojedini marketi i restorani u Minhenu, koji su u vlasništvu ljudi sa prostora bivše Jugoslavije dele besplatne potrepštine ili obroke onima koji su slabijeg socijalnog stanja ili starijima koji zbog restriktivnih mera ne mogu da napuštaju svoje domove.

Većina naših iseljenika postaje svesna činjenice da posle dugo godina najveći hrišćanski praznik, Vaskrs, neće moći da dočeka u otadžbini, ali s pažnjom prate vesti, svesni činjenice da njihovi najbliži uglavnom spadaju u stariju populaciju, koja je danas najugroženija.