Андрић и Вишеград

"Андрић је често цитирао један Гетеов став да ако хоћеш да упознаш једног писца, треба да идеш у његов завичај. На Андрића је завичај веома утицао, али треба да видимо које место је на њега највише утицало, Травник, Вишеград или можда Сарајево.

У Травнику је рођен, стицајем околности, јер је његова мати била у посети рођацима. Да ли је то Вишеград, где је доведен као двогодишњи дечак, где је како сам каже, проходао и прогледао са тим мостом на Дрини...или је то можда Сарајево где се школовао, где је почео да учи први разред гимназије, данашњи пети, где је формирао свој мисаони круг и почео да духовно зри, да буде свестан друштвених и економских прилика у којима се живело у тадашњој Аустроугарској, да буде револуционар и песник у настајању или је у ствари, како Исидора Секулић каже, Андрићев завичај многострадална Босна са својом турбулентном, драматичном и више него тешком и комплексном историјом.

Ја бих рекла да је Вишеград у великој мери одредио теме, мотиве и поступак Андрићевих дела. Многи јунаци Андрићевих приповедака, а посебно романа На Дрини Ћуприја, су заправо личности које су стварно постојале које је он виђао док је као дечачић трчао разлоканим босанским путевима у Вишеграду. Не само и личности, него и догађаји, који су се одигравали на мосту, а Андрић их је преточио у уметничко дело.

За Андрића су говорили да је велики господин у литератури, али је он стално истицао да је то Ракић.

Андрић је заиста поштовао Ракића, и као песника и као човека. Једном приликом када му се неко обратио и рекао му да је прави господин, он је одговорио „Не, прави господин је Милан Ракић", мислећи да је Ракић успевао да увек задржи праву меру и златну средину. Иначе је сматрао да је право господство знати изнаћи праву меру и не претеривати ни у чему", каже истраживач и познавалац Андрићевог живота и дела Жанета Ђукић Перишић.