Читај ми!

Ралф клубу донео злато

У српским породицама у Берлину има много омладинаца који се при крају средње школе већ интензивно баве спортом. Један од њих је и шеснаестогодишњи Ралф Ранко Ђорђевић који већ пар година интензивно тренира борилачку вештину, џиу-џицу. Први пут је наступио у борби 23. априла, и у десет мечева остварио свих десет победа, као и златну медаљу, на турниру у Берлину.

Ралф тренира у клубу Фајт-зона, у берлинском Лихтенбергу. Спорт му добро дође као отклон од онлајн изазова, у које спадају и школске обавезе које се једино на компјутеру могу реализовати, а све их је више.

Тренинзи су интензивни, а Ралф тренира паралелно и бокс, у клубу СЦ Ајнтрахт. У оба клуба је више пута недељно, а понекад у истом дану, иде са тренинга на тренинг, са бокса на џиу-џицу или обрнуто. Бокс тренира знатно дуже, али је у досадашње три борбе, остварио једну победу.

У међувремену, у његовој соби, нашло се места и за један бокс-џак. За паузе од учења, више је него добродошао. Од појаве короне, било је више дужих периода, када је морао да издржи без тренинга. Код куће има и више комплета тегова, који, срећом, у време локдауна, нису скупљали прашину.

На турниру у априлу месецу, наступио је у категорији шеснаестогодишњака и седамнаестогодишњака, а било их је и из Хамбурга и Лајпцига.

Ова традиционална јапанска борилачка вештина, која је служила самурајима да наставе да се боре и када остану без оружја, спада и у класичне борилачке вештине. Надметања два борца заснива се на томе, да се снага противника искористи за победу над њим. То значи да су концентрација и ментална прибраност, исто тако важни као и снага и кондиција.

Ралф је то обилато користио. Било је противника који су већ добро утренирани и мишићави, али су пред Ралфом сви морали да поклекну. Више пута, изненадио их је добро утренираним захватима, и већ у следећем тренутку, леђима су били приљубљени за под. За неко преимућство, више нису имали шанси, а могли су да се одвоје од пода, тек када је судија огласио крај. Први наступи, у ових десет борби, одушевили су и његове другове из клуба, који су га бодрили и нису штедели на честиткама. Клубу Фајт-зона, такође је донео медаљу.

Тренер, Џек Кловер, више је него задовољан Ралфовим учинком на тренинзима, а ових десет победа су га више него одушевили.

"Ралф тренира веома интензивно, а данас је показао да вештине које је увежбао, уме у правом тренутку, и на прави начин да употреби. Противнике, који у свом узрасту спадају у натпросечно квалитетне борце на простору целе Немачке, бриљантно је редом савладао. Са нестрпљењем очекујемо његове следеће наступе", нагласио је тренер Џек Кловер.

Он је своју каријеру, најпре у ММА почео још 2007. године у Лондону, и дошао до плавог појаса. Од 2016. кренуо је на путовања по Северној Америци, Костарики, Бразилу и Колумбији, где је мештане подучавао јоги, а од 2019. је на Палма де Мајорци водио џиу-џицу школу, и затим, са браон појасом долази у берлинску Фајт-Зону. Немачки још није ни почео да учи, па Ралфу, сваки тренинг добро дође и као вежба енглеског језика.

Ралф је рођен 2006. у Берлину, и редовно сваке године долази на распуст у Србију. Осим у Београду, време најрадије проводи у селима, Осмаково и Љуберађа, одакле су његови деда и баба, у крају где се сусрећу најлепше падине Старе и Суве планине. Опуштена атмосфера у селу, где може слободно да се поигра са свим сеоским животињама, веома му недостаје у Берлину. Код куће говори само српски, а ћирилицу је научио без ичије помоћи, преко интернета. Сам је пожелео да се крсти у српској православној цркви, и, након одлагања због короне, у Београду је крштен тек прошле године. У источном делу Берлина, где живи, дружи се углавном са Русима. Не искључује могућност, да даље школовање настави у Београду, јер му стан у центру града гарантује и добре услове.

четвртак, 02. мај 2024.
18° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво