Дачић: Србима у Словенији дати двојно држављанство

Србија је заинтересована за уставно-правно дефинисање полоззаја Срба у Словенији где према проценама ззиви између 70.000 и 100.000 грађана српског порекла, изјавио је председник Скупштине Србије Ивица Дачић и предложио Словенији да размотри увођење двојног држављанства Србима који живе у тој земљи.

Дачић је после састанка са словеначким колегом, председником Државног збора Републике Словеније Игором Зорчићем, рекао да је статус Срба у Словенији био једна од тема њиховог разговора и подсетио да словеначком Уставу и законима грађани српског порекла у тој земљи немају статус мањине већ етничке заједнице.

"Не постоји стални однос према потребама Срба у Словенији. Овде је реч о проблемима финансирања културних програма, незаступљености у одговарајућим програмима медија, не постоји стално финансирање", рекао је Дачић на заједничкој прес конференцији у Дому Народне скупштине.

Додао је да с друге стране Словенци у Србији имају статус националне мањине, иако их по званичном попису, како је рекао, има мање од један одсто.

"То није питање само броја, већ и статуса и одређених права. Желимо да решење тог питања буде знак јачања наших односа, међусобног поверења, а не компликовања међусобне ситуације, апсолутно је супротно'', рекао је Дачић.

Додао је да је питање реципроцитета важно и да Србија дозвољава двојно држављанство, те да Словенци који живе у Србији могу да имају словеначко држављанство без губљења српског држављанства.

"Можда бисте могли да размислите да и ви то дозволите. Многи угледни Срби који живе у Словенији, уметници културни радници волели би да имају српско држављанство, али се плаше да не изгубе словеначко. То предлажемо као пријатељи, јер смо тако са Мађарском, Турском и другима решили многе проблеме, повећавајући степен међусобног разумевања и тумачећи те потезе као пријатељске", казао је Дачић.

Зорчић је рекао да Словенија има специфично уређење статуса националних мањина које је, како каже, засновано на историјским приликама наводећи да такав статус и посебна права у Словенији имају мађарска и италијанска национална мањина.

"Приметили смо да и остале националне заједнице у Совенији желе да добију сличан статус који је пример за многе европске државе. Словенија у свом Уставу оставља места за штиту права свих националних група", навео је Зорчић.

Каже и да је Министарство културе Словеније формирало Савет за националне мањине који се, како је рекао, стара да се испоштују све међународне конвенције у вези са тим питањем.

"Сматрармо да је то добар начин да се приђе интересима свих националних заједница", рекао је Зорчић.