Читај ми!

Годишњица једине Теслине посете Београду

Навршило се 129 година од како је Никола Тесла први и једини пут посетио Београд. Било је то 1, 2 и 3. јуна 1892. године, када је Тесла примио Орден Светога Саве од краља Александра Обреновића.

Никола Тесла је данас најпознатији и најпопуларнији Србин у свету. Има 33 милиона посета на Интернету и 33 споменика и бисти у двадесет држава. У Србији је да његово рођења 10. јули прогалашен за Дан науке, а у Филаделфији за Дан Николе Тесле.

У Београду овај српски геније има три споменика и 14 бисти. Београђани мисле да су се слабо одужили овом генију за успех и углед српског народа, које Тесла чини својим ликом и делима, па предлажу да се подигне и четврти споменик.

Навршило се 129 година од како је Никола Тесла први и једини пут Никола Тесла посећује Београд. Било је то 1, 2 и 3. јуна 1892. године, када је Тесла примио Орден Светога Саве од краља Александра Обреновића.

Наиме, Тесла је у то време, док је посећивао болесну мајку у Госпићу, имао заказану посету Будимпешти, што је Милован Маринковић, тадашњи председник Београдске општине, искористио да упути делегацију у Мађарску са молбом да Никола Тесла: 

"Учини част престоници свога племена, нашој вароши Београду да буде њен гост колико му буде времена било на расположењу и да нам том приликом, ма и посредно, помогне својим у свету признатим знањем, нарочито у питању нашег електричног осветљења вароши".

Премда је Тесла делегацију замолио да му у Београду не праве свечани дочек, те вечери 1. јуна 1892. године на железничкој станици у Београду окупило се готово свако име које је нешто значило. Уз њих нахрупила је и бројна омладина, а све је увеличано војном музиком и Академским певачким друштвом "Обилић".

Ондашња штампа је овако описала Теслу: 

"Г. Тесла је леп, црномањаст човек, малих танких бркова, висока и лепа стаса, ведра чела изгледа млађи но што је; при томе је врло пријатан и симпатичан, а његов благ осмех привлачи човака да му одмах поклони своје симпатије"

Пролазећи кроз гужву обожавалаца која је ускликивала његово име и викала "Живео, живео", Тесла је био, рекло би се, помало постиђен, па се окупљенима обратио речима:

"Мање одушевљења браћо".

Одмах са станице научника су испратили до хотела "Империјал", где је преноћио и сутрадан започео низ састанака.

Први у низу сусрета научник је имао са Андром Николићем, министром просвете и црквених послова, а затим је отишао у краљев двор (данас зграду Скупштине града Београда) на аудијенцију код малолетног краља Александра Првог Обреновића. Разговор Тесле и краља био је веома занимљив па, иако је планиран само кратак сусрет, њихова беседа о научним открићима Тесле трајала је читав сат.

Тесла се срео са првим краљевим намесником Јованом Ристићем и министрима са којима је разговарао о својим проналасцима, а затим се кочијама провозао по београдској калдрми. Научник је посетио и Велику школу и Народни музеј, а затим се, уз обострано одушевљење, срео и са ученицима Велике школе.

"Господо и браћо. Необично сам усхићен одушевљењем којим ме ви преусретате и одушевљењем својим кад се ја после толико година мога бављења на страни у далеком свету далеко од своје отаџбине, далеко од вас господо, моја мила браћо, налазим овога момента овде, међу вама.

Своју радост, коју ја овога тренутка осећам, ја не умем да вам искажем, али се радујем што могу овом приликом да пред вама, мила браћо, изразим свагда своје најмилије задовољство, да сам био и да вазда остајем само Србин и ништа више.

Дешава се господо, да човек, удаљен од своје отаџбине занет послом каквим се ја занимам, по каткад смете с ума своје име, своју народност и своју отаџбину. Али тога, господо, код мене никад није било, а надам се да га и неће и не може никад ни бити. Ако се ја и не налазим међу вама, да као и ви што више привредим на олтару српске мисли, ја радим други посао, на други начин прослављам име српско и на други начин радим и трудим се, да колико могу и ја што корисно привредим своме народу и својој милој браћи. И ако има какве славе и заслуге за човечанство, да се припише моме имену, то та почаст још више припада српском имену, српском народу из чије сам средине ја поникао", рекао је Тесла.

Тесла је беседио о борби наших предака на Косову, који су морали подлећи отоманској сили и о томе да ће назадовање које наш народ има у науци услед тог пораза надокнадити само један геније, један срећан тренутак који ће Србе уврстити у ред најобразованијих народа.

На Калемегдану је приређен концерт Тесли у част на коме су извођени српски маршеви, дела Станислава Биничког, Стевана Мокрањца, Јосифа Маринковића и Даворина Јенка. Том приликом први пут је неки јавни догађај преношен телефонским путем из Београда у Ниш. Дружење је настављено у вечерњим сатима у кафани код Вајфертове пиваре, где је организован велики банкет. Присуствовало је више од сто званица, међу којима су били министри, професори, представници расних корпорација и удружења, општински одборници и други угледни грађани.

Одговарајући на многе здравице које су му биле упућене Тесла је рекао:

"Господо и браћо. Не бих био Србин и не бих српски осећао кад вечерашње вече не би рачунао у најсретније и најдрагоценије часове у животу. Од како сам оставио отаџбину своју и винуо се у далеки свет, као и сваки човек, имао сам и успеха и неуспеха и радосних и мрачних, и сретних и несрећних тренутака. Но опет за то могу рећи да ми је срећа била канкоњена и да сам имао више радосних но тужних дана јер сам сразмерно за кратко време достигао велике успехе и добитке.

Али, слободно, без икаква претеривања, могу рећи да никад нисам био задовољнији нити сам икада осећао овако сласт успеха као што то осећам сад овде у средини вашој и уз ваше признање, мила браћо моја.

Као и сваки млад човек, ја сам имао и имам пуно планова, идеја, замишљања и идеала. Човек се маша за хиљаде ствари па од хиљаду може бити само једна добра, а од хиљаду добрих само једна остварива. Гонећи се за тим остварењем мој је живот био непрестано трепетање између агоније неуспеха и блаженства успеха. Ја сам се пуних осам година носио и бактао с извесним идејама. Бивало је доба када сам био сиротан, кад ме је големих напора стајало да набвим најпотребније ствари које су ми нужне за опит...

У свим тим тренутцима успеха и неуспеха вазда ме је крепила нада да ће мој рад бити од користи за Српство, за мој мили народ, у коме сам рођен. Ја осећам много више него што могу да кажем. Стога вас молим да јачину мојих осећања не мерите по слабости мојих речи. Истргнут сам из сред послова да амо дођем и још не могу да се ослободим мисли и идеја које ме ево и овде прате. У мени има нешто што може бити и обмана као што чеће бива код млађих одушевљених људи, али ако будем сретан да остварим бар неке од мојих идеала то ће бити доброчинство за цело човечанство. Ако се те моје наде испуне најслађа мисао биће ми да је то дело једнога Србина. Живело Српство".

Дана 28. фебруара 2014. је потписан споразум између Српске православне цркве, Владе Републике Србије и Привременог органа Града Београда о преносу посмртних остатака Николе Тесле из Музеја у порту Храма Светог Саве, где би вечно био сахрањен у српској земљи.

Антрфиле

ДРУГИ ДОЛАЗАК
Други пут је Никола Тесла допутовао у Београд, када је његов пепео пренесен из Америке јула 1957. године. Урна је смештена у Музеју Николе Тесле где и данас стоји.