Др Ђорђевић: После 30 година рада терају ме из Игала

Др Ђорђевић каже да је замолио амбасадорку САД у Подгорици да га заштити од политичког прогона.

"Нећу више да живим у Херцег Новом и Игалу, јер сам се уверио да ме прогоне као Србина! Скоро три деценије радим у склопу Института "Симо Милошевић" у Игалу, у коме имам Медитерански хируршки центар за пластичну и реконструктивну хирургију. Од почетка деведесетих година ја сам власник 1.419 квадратних метара подрума и приземља Института, који сам откупио. У међувремену сам постао и акционар Института "Симо Милошевић" . После 30 година рада општина Херцег Нови и менаџмент Института тврде да сам подстанар и да треба да угасим своју клинику и да напустим мој простор. Са тиме се сложио и Привредни суд. Они су одлучили да из Игала претерају Београђанина, доктора из дијаспоре и инвеститора из Америке".

Ово је био први коментар доктора Борка Ђорђевића из Калифорније, када му је почетком децембра 2020. године послата судска одлука, у којој се каже да је Апелациони суд Црне Горе потврдио пресуду Привредног суда да мора да врати пословни простор и исели свој Медитерански хируршки центар за пластичну и реконструктивну хирургију (МХЦ) из Института "Симо Милошевић" у Игалу.

Сарадња Института са Медитеранским центром и др Борком Ђорђевићем, започела је 1992.године, када је овај лекар повратник из САД у Игалу отворио Хируршку амбуланту.

Та клиника је била спас за пацијенте Института, у коме су се често самоповређивали. Шта се догађало?

Новљани су уз помоћ Норвежана од мале морске блатне бање у Игалу, у којој се Јосип Броз Тито лечио 1975. године, направили модерно европско здање. Др Живковић је довео морско блато са риве у купатила и болничке собе. Лечио је све врсте костобоље, реуматизам, арстритис и старачки замор костију. Уз терапију на мору и сунцу, Норвежани су не само оздравили већ се и подмладили.

„Крајем осамдесетих, Институт у Игалу је као највећи здравствени и научни центар на Балкану у то време постао симбол југословенског грађевинарства и медицине. Норвешка држава је била задовољна лечењем и снижавањем трошкова за заштиту својих радника-инвалида, па је у све већем броју слала Норвежана на лечење у Игало. Све је то сјајно функционисало пуне две године, док норвешки пацијенти нису у Боки Которској открили најбољи црногорски лек - лозу. Пијани су падали и повређивали се, па смо ми прихватили предлог др Борка Ђорђевића да отворимо Хируршку амбуланду, да бисмо спасавали пијане и повређене Норвежане", причао нам је др Милан Обрадовић, тадашњи руководилац.

 Лечио изгорелу децу

Доктор Борко Ђорђевић је дипломирао медицину у Београду, докторирао пластичну хирургију у САД и отворио клинику у Палм Спрингсу. Када је избио рат у СФРЈ вратио се у отаџбину да ради као хирург. Запослио се у тој амбуланти.

"Људи који су почетком деведесетих водили Институт „Симо Милошевић" били су задовољни мојим радом и често су јавно говорили: Дошао нам Американац у Игало!

У амбуланти у Игалу оперисао сам по четири пијана и повређена Норвежана месечно, али сам имао и по десетак Скандинавки, које су желеле операције естетске природе. Рекламирао сам своју нову ординацију за пластичну хирургију са поруком: „Калифорнија у Игалу!" Радио сам доста. Лечио сам Селима Нумића, бившег сарадника и пријатејља Александра Леке Ранковића, министра југословенске полиције и другог човека после Тита. Током рата лечио сам бесплатно децу, која су страдала у ватреним окршајима и бомбардовањима", подсећа нас доктор Ђорђевић.

Однос његове клинике и Института био је регулисан уговором о оснивању МХЦ као друштва са ограниченом одговорношћу у мешовитој својини.

"У згради Института, тада је (1992.) за МХЦ обезбеђено на западној страни, до виле, 1.419 квадратних метара, као улог ове установе. Уз опрему, техничка средства и инвентар, улог је процењен на више од 1,3 милиона долара. Институт је са компанијом "Atalanta Trading" из Женеве 28. маја 1992. године закључио Уговор о оснивању МХЦ. "Atalanta Trading", чији је власник Борко Ђорђевић из Палм Спрингса, уложио је медицинску опрему и опремио три операционе сале, амбуланту иболничке собе. Компанија из Швајцарске, простор је прво адаптирала и обезбедила рад у медицинским условима. То је коштало око два милиона долара. Уговор је потписан на десет година, а потом у септембру 2001. продужен за још 15. У августу 2016. из менаџмента Института упозорили су да уговор престаје да важи 19. септембра и да га неће продужавати. Од компаније МХЦ затражено је да врати уступљени део зграде. То није урађено, па смо ми покренули тужбу о исељавању без накнаде др Борку Ђорђевићу", саопштено је у Институту.

Ђорђевићев адвокат Радојица Лазовић се у својој жалби нагласио да је Институт "Симо Милошевић" трансформисан и да то није она установа из 1992. године, с којом је повратник из дијаспоре др Борко Ђорђевић склопио уговор. Лазовић је навео да је исељење Ђорђевића и његове клинике без наканде немогуће, јер према оснивачком акту Медитеранског центра, удео од 60 одсто акција има Ђорђевић, а 40 одсто има Институт из Игала.

 Жалићу се Стејт департменту

Када је, међутим, Апелациони суд Црне Горе почетком децембра 2020. године потврдио ранију пресуду Привредног суда из 2017. године, тиме је усвојен захтев Института "Др Симо Милошевић" да се узму просторије др Борка Ђорђевића и он отера.

"Ја сам власник и инвеститор, главни хирург Медитеранског хируршког центара за пластичну и реконструктивну хирургију, али и акционар и инвеститор и Института "Симо Милошевић". Инвестирао сам у клинику и Институт, направио сам четири операционе сале и МХЦ данас вреди око 4 милиона евра. Годинама смо сарађивали јако успешно, све док Институт није дат на приватизацију. Тада је почео да пропада и да запада у дугове. Прво су челници Института 2011. почели да ме бојкотују и да ми не шаљу пацијенте, каква је била обавеза. Нити да делимо приход 60 одсто према 40 одсто од лечења пацијената. Потресају га штрајкови запослених. Институт данас не ради. Општина Херцег Нови је одлучила да га прода заједно са Титовом вилом и зато јој је потребно да мене избаци. Ради се о отимању мог пословног простора и мом протеривању из Игала, на незаконит начин", сматра др Борко Ђорђевић, који се налази у САД, где несметано ради у својој клинци у Калифорнији.

У међувремену др Борко Ђорђевић је тужио челнике Института "Симо Милошевић" из Игала за противправно кршење уговора о заједничком предузећу и противправно одузимање имовине, због чега тражи исплату обештећења од два милиона долара.

Затражио је др Борко Ђорђевић као амерички држављанин заштиту Џуди Рајнке, амбасадорке САД у Црној Гори од политичког прогорна, која му је обаћала да ће од власти Црне Горе тражити да обуставе прогон овог доктора српског порекла из Београда.

Како сазанајемо, ако ни ова интервенција Амбасаде САД у Подговори не успе, доктор Борко Ђорђевић ће затражити помоћ и заштиту од америчких сенатора и вашингтонског Стејт департманта. Истовремено поднеће тужбу Суду правде у Стразбуру.

"Нећу више да живим у Херцег Новом и Игалу, јер сам се уверио да ме прогоне као Србина и као Американца!", поручио нам је др Борко Ђорђевић, који се тренутно налази у Калифорнији.

 Емисију Програма за дијаспору РТС-а о др Борку Ђорђевићу можете погледати овде.