Српска национална академија у Канади одликована Златном медаљом за заслуге

Председник Српске националне академије у Канади Жарко Брестовац, честитао је свима Дан државности Републике Србије, Сретење и рекао да је Република Србија доделила Академији Златну медаљу за заслуге поводом 40-тогодишњег рада Српске националне академије, од оснивања 1981. до 2021. године. Он се захвалио председнику Републике Александру Вучићу, Канцеларији за признања и ордење председника Србије и посебну захвалност што Република Србија брине о дијаспори и има јасан увид у то шта она ради.

Брестовац се захвалио Министарству спољних послова републике Србије, посебно нашој Амбасади у Отави и генералном конзулату РС у Торонту, иницијалном предлагачу, Културно-просветној заједници РС и њеном генералном секретару, Живораду Жики Ајдачићу.

"Колико леп и драг подстрек, ово признање представља и велику обавезу за наш рад у будућности. Ово признање није признање само Управи Академије, већ признање свима у српској заједници Онтарија и Канаде, који су на овај или онај начин током година дали свој, било мали или велики допринос наше Академије. Наше фолклорне групе, хор, црквено-школске општине и сви други који су се несебично одазивали, сви ово делимо, ово је признање свих нас и хвала вам велико.

Ми сви у дијаспори Канаде осећамо се заиста испуњени и знамо да нисмо заборављени и овим поводом можемо пуним срцем да кажемо: Живела Канада, живела Србија и хвала вам свима", рекао је Брестовац.

 Добитник признања пуни 40 година

Српску националну академију Канаде основала је, 1981. године, у Торонту, група српских национално свесних интелектуалаца, у циљу очувања српске националне баштине и вредности српског националног идентитета, у том периоду посебно угроженог антисрпским тенденцијама као квази-кохезионим фактором тадашње Југославије. Иницијалну групу у оснивању СНА чинили су: др Милан Сурдучки, Никола Алексиченко, Александар Петричић, Браца Дивић и Павле Павловић док су оснивачку групу чинили: Душан Бијелић, Павле Павловић, Никола Алексиченко, Софија Шкорић и Никола Пашић (унук Николе Пашића, премијера Краљевине Србије и премијера Краљевине Југославије, измежу два светска рата).

Гости Српске националне академије, између многих, били су: научни радници: професори Београдског универзитета др Војислав Ђурић, др Драгољуб Живојиновић, др Радослав Стојановић; књижевници: Добрица Ћосић, Брана Црнчевић, Матија Бећковић, Момо Капор, Јован Радуловић; глумци Љуба Тадић; глумице: Снежана Никшић; Љиљана Благојевић, Горица Поповић; канадски дипломата Жорж Бисет (бивши амбасадор Канаде у СФРЈ и СР Југославији) и бројни други.

У новије време гости из отаџбине били су позоришни ствараоци Синиша Ковачевић, Живорад, Жика, Ајдачић - генерални секретар Културно-просветне заједнице Србије; књижевници Драгомир Брајковић, Миљурко Вукадиновић, Лабуд Драгић, Небојша Јеврић; дипломата и књижевник Миодраг Перишић, дипломата Михаило Папазоглу.

У току свога рада СНА је у оквиру издавачких пројеката издала дела Меше Селимовића, Иве Андрића, Ђорђа В. Томашевића, монографију о Ђури Јакшићу, споменицу о Владики Петру Петровићу Његошу, каталог фото изложбе "Хвала вам Канађани" о канадским медецинским мисијама у време 1. светског рата, књигу (на енглеском језику) текстова страних аутора о Србији током истог рата "Србија племенити савезник".

Академија је, као овај вид организације, тренуно једини власник свога објекта који нема на себи никакво кредитно задужење и издржава се искључиво од донација и добротворних прилога чланова и дародаваца.

Као добротворном организацијом, регистрованом на државном нивоу Онтариа и Канаде, Академијом руководи Управа од девет чланова коју бира Годишња Скупштина СНА.
Тренутно је у току рад на обимној Монографији СНА, поводом четрдесет година од оснивања и четири деценије рада Академије са циљем публиковања крајем 2021.