„Пештански омнибус" - сусрет књижевника, песника и афористичара

Међународни сусрет писаца Пештански омнибус наставља своју вожњу, мада од сада другим путем али ка истом циљу, очувању матерњег језика и писма, као и афимацији српског језика и културе.

„Ово је тешка година за све нас, због опште пандемије принуђени смо да се дистанцирамо, али како би опстали морамо да се прилагодимо насталим условима и морамо наћи најбоље решење. Модерна техника нам је дозволила да на неки начин током протеклог викенда поново будемо заједно. Веома је важно да и у овим тешким временима очувамо континуитет, јер Пештански омнибус је манифестација која има традицију, а сада је и закорачила у своју другу деценију.

Већина учесника се одазвала нашем позиву и на основу тога можемо закључити да је и њима веома важно да учествују на овом догађају, јер заправо су они чувари српске писане речи. Самим тим њихово учешће је и подрша упућена нама који већ више од деценију неисцрпно радимо на очувању српског језика и културе у Мађарској", рекао је Милан Ђурић, идејни творац и реализатор Пештанског омнибуса. 

Кратком причом Небеске теразије доајен међу српским књижевницима у Мађарској, некадашњи лектор српског језика на Универзитету ЕЛТЕ у Будимпешту др Предраг Степановић био је овогодишњи учесник. У разговору за медије на питање шта би поручио младима који су се упустили у „авантуру" која се зове писање он је рекао:

„Прво и основно да се према том послу понашају одговорно. Да познају правопис и језик на којем пишу. Треба на језику радити, то није ствар која се зна од детињства, јер то што чујемо на улици, није језик којим се пише. Сећам се како ми је у једном разговору Милован Данојлић, иначе мој велики пријатељ, рекао да је неопхдно док човек пише да поред себе има речник. Значи познавати језик и бити одговоран, а после ће се све полако прочистити".

Своје виђење и утиске пренела нам је и Љубинка Перинац Станков, књижевница и главна уредница часописа Наша реч, недељника Срба у Румунији: 

„С обзиром на трајност и значај фестивала Пештаски омнибус чија је основна мисија промовисање стваралаштва српски писаца из дијаспоре и из матице, драго ми је да се овим Пештанским омнибусом возим већ добрих 7-8 година. Биле су то заиста дивне године, године сусретања, упознавања, шетњи дивном Будимпештом коју сам морам признати заволела, захваљујући организаторима, али и захваљујући дивним људима који су током година постали моји драги пријатељи. Треба издражити ово време, треба писати и даље а сусрета ће бити. Мора их бити док у нама има живота и стваралачког пулса".

"Пештански омнибус је веома значајна манифестација, не само у Мађарској него и шире, јер на њој учествују српски писци из целог света, култура је основ идентитета, језик такође, поготово лепа реч, она књижевна, због тога сам са огромним задовољством био део ове манифестације, која је и у а овогодишњем формату тако лепо осмишљена, технички успешно реализована. На тај начин је опет побуђена жеља у нама да пишемо, што је у протеклим месецима био прави хендикеп, јер смо били ускраћени да представимо своје радове али сада смо видели да можемо и на овај начин да се представимо. Реакције су изванредне и надам се да смо показали да смо јачи од короне, да чувамо свој идентитет, своје ћирилично писмо, свој српски језик и традицију. Уствари не само да их на овај начин чувамо него их и афирмишемо и представљамо оно најлеште. А све то захваљујући вредним људима из Будимпеште који су то осмислили и реализовали Милану Ђурићу, и његовим колегама, који се нису предали него су показали да можемо и на овај начин да се окупимо, да будемо заједно протеклог викенда. Да покажемо да нас ништа неће зауставити и да ћемо се следеће године надам се и непосредно дружити", рекао је Александар Чотрић.

Организатори су најавили да ће од пристиглих радова на основу селекције приредити двојезично српско-мађарско издање од којих ће у њима бити застуљени радови овогодишњих учесника:

Предрага Степановића, Петра Милошевића, Мирослава Алексића, Милице Лилић, Ђорђа Нешића, Давида Кецмана Даке, Веселина Мишнића, Бранислава Зубовића, Ненада Гугла, Љубинке Перинац Станков, Бојана Љубеновића, Александра Чотрића, Сенке Павловић, Предрага Јакшића, Јелене Ћирић, Миодрага Јакшића, Грге Олаха, Добриле Боројевић, Денисе Кондић, Радојке Филаковић, Љубише Симића, Злате Икановић, Неде Гаврић Остојић, Урком Александера, Олге Јањић Бикар, Бенцеа Акнаија, Костадинке Ђорђевске, Борислава Косановића, Драгутина Минића Карла, Владимира Ћалића, као и песме академика Матије Бећковића и књижевника Радомира Андрића.