У свету постоји једно царство, у њему царује другарство...

Жеља и потреба за школом на српском језику је расла пропорционално са бројем наших људи који су се досељавали у Ставангер и околину. У октобру 2017. године, наставница Сања Јовановић Лазаревић иницира почетак рада Школе српског језика и културе у Ставангеру као делатност при Удружењу Срба у Рогаланду „Иво Андрић". 

Од тог 21. октобра је кроз нашу школицу прошло четрдесетак ђака. У рад школе, припреме за наставу и саму наставу, уложен је непроцењив допринос и велики број волонтерских сати наставног особља, чланова Удружења и родитеља.

Настава се одвијала сваке суботе. Нисмо имали сталне просторије, чак ни ормарић за књиге, али то нам није тешко падало. Књиге и материјал смо носили у пртљажницима кола, а то радимо и данас. Деца се лако прилагоде, настава може да се одвија било где, најважније је да сретну своје другаре и да је садржај школског дана занимљив.

За занимљив и квалитетан садржај су се старале наставнице Сања Јовановић Лазаревић, Биљана Ђорић, Катарина Ранђеловић и Сања Хундхамер које су припремале и водиле наставу.

Да су тај посао радиле срцем сведочи и то да је све рађено на волонтерској бази, без новчане надокнаде, одвајајући време од свог викенда и породице, уз обавезе на послу, код куће, око своје деце.... држале су наставу сваке суботе, припремале се у току радне недеље. За то им дугујемо велику захвалност, новцем се никако не би могао ни платити такав допринос. 

Удружење „Иво Андрић" је такође одиграло важну улогу у организовању радионица у сарадњи са наставницама, обезбеђивању просторија за наставу и средстава за материјал и трошкове школе и координирању ваннаставних активности.

Учила се ћирилица, пословице, читале српске бајке и басне, учествовало на такмичењу „Читалићи", организоване су радионице сваке године на Савиндан, Ускрс и Божић, изведене су две представе у којима су глумили наши ђаци.

Број ђака у 2019/2020 години је почео да расте, волонтери су уписали Мастер студије или добили нове задатке на својим регуларним радним местима и потреба да се модел рада школе промени се наметнула сама од себе.

Удружење „Иво Андрић" зато од јесени 2019. г. финансира хонорарно две наставнице и све трошкове везане за рад школе уз симболичну школарину, а успева и да договори са Општином Ставангер коришћење фантастичних школских просторија у недавно реновираној Гаусел школи.

Сви напори да се одржи континуитет у раду Школе су данас крунисани озваничењем допунске школе на српском језику у Ставангеру под покровитељством Министарства просвете, науке и технолошког развоја.

Јасно је да за то велику захвалност дугујемо свима у нашој заједници који су својим радом допринели да започне и да се одржи рад школе, а пре свега захвалност дугујемо наставницама Сањи Јовановић Лазаревић, Биљани Ђорић, Катарини Ранђеловић, Сањи Хундхамер и Гордани Вулићевић која се раду Школе придружила у јесен 2019. године.

 Нови почетак, у исто време наставак

12. септембра 2020. су ђаке дочекале наставнице Сања Хундхамер (школски узраст) и Гордана Вулићевић (предшколска група). Чини нам се да је деци недостајала школа, да ли због учења или дружења мање је битно. Школа се за трен испунила чистом позитивном енергијом ђака, наставница и родитеља.

Планирано свечано отварање школе у присуству ђака, родитеља, гостију и представника Општине Ставангер ћемо морати да одложимо за касније због мера у вези пандемије корона вируса. И без прославе је атмосфера била свечана, а искористили смо и прилику да као мали знак захвалности наставнице, које су допринеле раду школе, код куће дочека букет цвећа.

Удружење „Иво Андрић" се ангажовало око штампања књига за наше ђаке, а пошто ни један детаљ није небитан, у току летњег распуста смо из Србије набавили и комплете са радним свескама и материјалом за предшколце.

Од ове школске године имамо и Савет родитеља који је озбиљно схватио своју улогу и увелико се координирају дежурства родитеља, чишћење школских просторија и припрема ваннаставних активности у сарадњи са наставницама и Удружењем.

 Шта желимо

Желимо да негујемо и ојачамо везу наше деце са завичајем. Желимо да сва деца, посебно деца која су се родила ван Србије, уче о завичају и поносе се својим коренима. Желимо да будемо узор нашој деци и инспирација да они једног дана наставе мисију очувања језика, традиције и културе, за генерације које тек долазе.

Учићемо ћирилицу, правилно изражавање, богатити речник, упознати српску историју, традицију, културу и још много тога, али као подједнако важно, ако не и важније, као и до сада, радићемо на јачању заједнице, на стицању доживотних пријатељстава и на јачању идентитета наше деце.