Обавезан корона тест приликом уласка у Немачку

„Не постоји јединствена препорука. Немачка има 16 савезних покрајина које самостално утврђују заштитне мере за време пандемије. Те мере се стално мењају и прилагођавају ситуацији. Због тога не можемо да дамо јединствену препоруку за целу Немачку, за грађане који се враћају из Србије", изјавила је Тина Квинтеро Мароне, потпредседница Централног савета Срба у Немачкој.

Грађанима који су свој годишњи одмор провели у Србији, Централни савет препоручује да се на време врате у Немачку и да се на уласку у земљу добровољно тестирају. Грађанима који нису тестирани препоручује се карантин од 14 дана, а да се при појави симптома заразе обавезно јаве код надлежне здравствене установе у месту становања.

У Централном савету апелују на повратнике да буду искрени када наводе из ког правца путују. То се односи првенствено за путнике који се аутобусом или колима преко Мађарске и Аустрије враћају за Немачку. 

Јасно је да неки повратници желе да избегну карантин, јер се плаше да ће изгубити посао.

"Они тако свесно у опасност доводе своје непосредно окружење. Ако се нетестирани врате на посао, долазе у ситуацију да угрозе и колеге на радном месту. Апелујемо зато на самоодговорност сваког поједница која је у интересу целе заједнице", истиче Квинтеро Мароне.

Почетком августа завршава се летњи школски распуст за прву групу савезних покрајина. Свака од немачких покрајина има свој школски систем, тако да се и време летњег школског распуста, у трајању од шест седмица, разликује од покрајине до покрајине.

Почетком августа очекује се први талас повартника сy годишњих одмора. Нажалост, талас повратника са Западног Балкана и из Шпаније је на северу Немачке већ створио прва жариста заразе. Покрајинске владе превентивним мерама желе да успоре ширење заразе коју би туристи повратници могли да унесу у Немачку.

„Карантин може да се избегне уколико повратник поседује молекуларно-биолошки  тест, такозвани PCR тест, који није старији од 48 сати пре повартка у Немачку. У институту "Роберт Кох" је потврђено да се тестови из Србије признају, тако да уз негативан тест није потребан карантин", објашњава Квинтеро Мароне.

Почетком марта ове године, у Немачкој је на снагу ступио Закон о усељавању. Избијањем пандемије многи држављани Србије су били спречени и у намери да дођу у Немачку или доведу своју породицу. Према информацијама које пристижу у Централни савет, велики број чланова породица чека да крене на пут, који је протеклих месеци био онемогућен. Уз интервенцију Централног савета, немачка амбасада у Београду омогућила је за више стотина путника полетање авионом за Немачку.

„У Немачку легално могу да путују Срби с немачким држављанством и српски држављани који имају регулисан боравак. Спајање породице или посете чланова породице биле су више месеци онемогућене. Иницијативом Централног савета успели смо да, у сарадњи с немачким Министарством унутрашњих послова, нађемо решење и за ту групу људи. Одлука је ступила 1. августа 2020. године на снагу, а немачка погранична полиција је о томе обавештена", каже Квинтеро Мароне. 

Централни савет Срба у Немачкој посебно апелује на држављане Србије који се налазе у Немачкој, а који  још немају боравишно право у тој земљи или илегално у њој живе, да се не устручавају, и да при појави симптома заразе, одмах затраже помоћ код надлежних здравствених установа.

„Имамо сазнања да се људи који су „на црно" у Немачкој боје да се обрате за помоћ, јер се плаше да ће морати да плате медициниску услугу или да ће бити депортовани за Србију. Они се крију и можда даље шире заразу. Њихов страх је неоснован, јер јер Централни савет од немачког Министарства унутрашњих послова, као и Министарства здравља, добио потврду да ће особе које немају регулисан боравак бити збринути као и остали грађани", објашњава Тина Квинтеро Мароне.

Подсећамо да је приликом избијања пандемије у марту ове године, више десетина хиљада српских држављана напустило Немачку. Према процени Централног савета ту се радило у великом броју српских држављана који нису имали регулисан боравак, који су при избијању пандемије добили отказ на послу и који због њиховог илегалног статуса нису били здравствено или социјално осигурани.