Откуд стиже облак градоносни?

Доктор Михаило Вукас из Гетеборга примио је недавно лепу вест да ће постати руски академик, а потом и украјински. Вукас, српски активиста из Шведске, хирург, хуманиста, последњих година посветио се писању. Препознатиљив по андрућевском стилу, објавио је дванаест књига због којих је примљен у чланство Српске академије, Акедемије Републике Српске, а иначе је члан и Академије Велике ложе Краљевине Шведске.

После књига "Суза из ока канула, зашто", "Игра судбине", "Хумке", "Урош", "Масонски живот" и других, Михаило Вукас је објавио ових дана тротопмни рукопис "Откуд стиже облак градоносни". Овај рукопис је састављен од три тома, који чине целину утолико што их спаја ауторова имагинација, приповедање и питалице о смислу живота и опстанка човечанства.

Први том, књига „Опорука" је збирка афоризама и мудрости једног осамдесетогодишњака, који на обали мора сабира свој живот и искуство. Своја настајања и опстајање мери са историјом космоса, односно са вечношћу, коју Природа ствара. 

"Космос - спољни свемир. Застрашујуће огроман. И хладан. Леден. А у мени ум у пламену", пише др Вукас.

"У овој књизи сањам свет мира и спокоја, јер је Балкан буре барута, у коме је премало мира. О томе сањам јер живим на северу Европе, у Краљевини Шведској која је без рата целих 250 година. Али, како ратова има, а мира нема, питам се, шта је данас ЕУ, фатаморгана или стварност уједињених некада зараћених земаља", говори нам др Михаило Вукас.

Друга књига "Дуга" је сликовница ауторове младости, рађање живота једне цурице и календар ратних сукоба. Описује Вукас разбијање Југославије и бол људи због нестанка њиховог сна у крви и због бежаније из братства и јединства.

"Разбила се држава, разбила се породица. Они који су се докопали сигурности постали су Београђани, са избегличком легитимацијом као жигом", казује Вукас.

И показује како се тужна судбина Јевереја и Рома поновила и Србима. Тужну историју ова три народа исписивали су крвници у Јасеновцу, Сајмишту и другим гробљанским местима. Смисао казивања ових догађаја је оличен у идеји да је заборав гори од смрти. Зато ова књига Михајла Петра Вукаса треба доживљавати као личну и јавну културу сећања, али и упозорења. 

"Нову катастрофу човечанства, наслућујем, доноси климатско загревање планете и људи. Градови нам тону! Токио, Сан Франциско, кућа у Режевићима! Бринем се", искрен је др Михаило Вукас.

 

Упозорава и на масовно насиље међу људима, у којима су деца недужне жртве. Кроз "Дугу" као симбол среће и лепоте живота, Вукас шаље упозорење да је човек велика звер која уништава лепоту и претвара је у зло.

Трећа књига је насловљена питалицом "Откуд стиже облак градоносни ".

"Та збирка прича је исписана у навирању, као сновиђења, као поука животу и смрти, као истина. Почињем са басном о змији и дечаку, настављам са казивањем о ратном санитету, времену Титових пионира, комуниста и југословенског социјализма. Говорим о периоду физичког и менталног сазревања, о интекектуалцима младе крви, који надилазе своје професоре и њихово време и најављују будућност. И поручујем: У вери сам морао да спознам снагу два извора живота, извор људске среће и реку понорницу људске несреће. Одабрао сам да прво опишем тежи сусрет - сусрет живота и проклетства", открива нам др Вукас.

Писана алегорично, снажним речима и слојевитим реченицама, књига приповедака одише реалношћу и у прошлости и садашњости. Повезује бившу и распаднуту Југославију причом о Босни и Уни, о отетој кући и неугашеној породици.

Наслов је одјек истоимене приче "Откуд стиже облак градоносни ", о контроли Срба у Хрватској и Босни у ситуацијама када наши људи долазе на годишњи одмор из дијаспоре.

"Третирани су као странци, које треба или опљачкати или мрзети. Та мржња према Србима навлачи помисао на нови рат, не само на Балкану већ у читавом свету, у коме се моћно обрачунавају са немоћнима и малима", сматра Вукас.

Демократију аутор доживљава као неколицину моћника који за столом одлучују о животу и смрти. Као личности које на смрт 12 бањалучких беба кажу - "па то нису наша деца!?"

Спас види у помоћи од Бога и Алаха, јер Свевишњи све види, све зна и доноси правду немоћнима и верујућима. За Миахила Вукаса Босна је синоним пакла и раја, непрестане борбе за опстанак и наде да живот побеђује зло.

Ова књига "Откуд стиже облак градоносни" је заправо велика прича о вери и нади у људско спасење, са елементима аутобиографског. Вукасови главни јунаци су отац, мајка, породица, Бог и Алах, живот и смрт.

"На Балкану су мајке чврсте као очеви, а очеви емотивни као мајке. А историја је неумољива. И када је пишу победници и када је читају побеђени. Ако се питам шта је комунизам донео Балкану, Европи, свету? Шта је капитализам / глобализам донео Балкану, Европи, свету? Одговарам да је донео је силу, која Бога не моли! Точак историје се окреће и никако да стане", каже Михаило Вукас.

Књигу завршава причама о херојству као злочину, о злочину као херојству, о социјалним конфликтима у којима прво страда истина, а потом људи. О херојству Гвозденог пука, али и о кукавичлуку власника атомске бомбе бачене на Јапанце.

"Ови други, дакле, кукавице данас су владари света, преко технолошке диктатуре и сталним ратовањем у туђим земљама. У којима страда недужно дете Милица, а читави народи бивају осрамоћени и понижени", упозорава овим делом писац и академик Михаило Вукас из Шведске.

Ова књига, збирка приповедака, коју је објавио "Прометеј" из Новог Сада, је заправо један велики есеј о постојању, пропасти и могућој будућности човечанства.