Књига "Српске земље пре Немањића" пред читаоцима

Пред читаоце је стигла нова књига Марка Алексића „Српске земље пре Немањића“ – свеобухватна и живописна прича о почецима српске историје. Ова књига представља јединствен извор знања о времену које претходи слави Немањића и успоставља нов приступ у трагању за открићима из тринаест векова дуге историје Срба.

Аутор Марко Алексић каже да се књига бави најранијим и најмање познатим раздобљем наше историје.

"То је доба првих српских земаља, кнеза Дервана, Вишеслава, Властимира и других наших владара, епоха која изазива доста пажње али и полемика, како код нас, тако и у окружењу. Моја жеља је била да пружим научни одговор на ова питања који ће помоћи да разрешимо неке дилеме и боље сагледамо део наше прошлости који је остао помало запостављен.

Трудио сам се да пружим само проверене податке по највишим научним стандардима, а користио сам све познате релевантне изворе са Запада, из Византије, Дубровачког, Сплитског и других архива где су сачуване локалне далматинске хронике са вестима из овог времена.

Ипак, највише нових сазнања пружила су археолошка открића. Показало се да постоји читав низ грађевина, већином цркава које потичу из 8. века које се до сада нису везивале за Србе, а које говоре да је хришћанство било присутно међу њима знатно раније него што се до сада веровало.

Посебно је занимљива једна грађевина из овог времена у централној Босни која има све особине једне владарске палате и представља најстарију познату зидану палату међу свим Словенима. На једном од стубова ове палате откривени су урезани рунски знаци, који представљају јединствен такав налаз далеко изван наших простора. Откривени су и налази луксузних позлаћених предмета врхунске уметничке израде свог времена, који сведоче о културним и цивилизацијским дометима на нашим просотрима у ово време.

Трудио сам се да истражим све оне теме које су везане за овај ппериод, попут најстаријих откривених утврђења и других насеља, као што су Стон, Рас, Дестиник и друга, најстарије податке о Босни која се први пут помиње управо у ово време као један од делова српске државе, затим о Србима који су живели у Полабљу, односно Лужичким Србима, али и другим питањима као што су, на пример, нова сазнања о доласку Хрвата на Балкан, франачким освајањима у нашим крајевима и њиховом утицају на словенска племена која су била под њиховом влашћу.

Када сам почео да пишем, нисам очекивао да ћу наићи на толики број нових података о нашој прошлости о којима до сада нисмо ништа знали. Желео бих да ова књига помогне да заједно боље разумемо нашу најдаљу прошлост и да од ње не правимо нешто што све више постаје контроверза, већ нешто на шта можемо бити поносни", каже аутор Марко Алексић за РТС.

Марко Алексић је рођен 1970. у Београду, где је дипломирао и магистрирао средњовековну археологију. У Народном музеју у Београду стекао је звање кустоса. Као члан екипе или вођа ископавања учествовао је у археолошким истраживањима у Србији, Црној Гори, Босни и Херцеговини, Хрватској, Немачкој и другим земљама. Објавио је бројне научне радове у земљи и иностранству о темама из средњовековне археологије и историје, као и стручну књигу Medieval Swords from Southeastern Europe (Средњовековни мачеви у Југоисточној Европи) која је добила више позитивних приказа у водећим светским стручним часописима и цитирана неколико стотина пута. Одржао је предавања у институцијама културе широм Србије, на универзитетима, међународним научним скуповима и другим местима. Сарађивао је са дечјим културним центром у Београду, на РТС-у као стручни консултант и аутор прилога са темама из науке и културе, писао драмске текстове за програм Радио Београда, објављивао научно-популарне чланке са темама из средњег века у Политикином Забавнику и другим листовима. Последњих неколико година је предавач у Истраживачкој станици Петница (програми Археологија и Petnica International). Као стручни консултант или предавач сарађује са музејима, факултетима, војним, безбедносним и културним органиацијама и витешким дружинама. 

Аутор је и књига Српски витешки код и Марко Краљевић - човек који је постао легенда. 

недеља, 28. април 2024.
26° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво